Ћир
Hu
27. januar - Prenos moštiju svetog Jovana Zlatousta
Apolonija, Sunčana, Zora, Skolastika, Sabina
17. Rebiul-evvel 1433.
16. Ševat 5772.
Deurić: LSV opstruiše "Luksol"
ZRENJANIN -
Direktor "Jugoremedije" i predstavnik većinskog vlasnika Hemijske industrije "Luksol" Zdravko Deurić izjavio je danas da je za proteste radnika u toj fabrici delom zaslužna Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV).
"Opstrukcija radnika se desila iznutra od pojedinaca, ali i spolja od političkih elemenata. Govorim o LSV-u koja je dobila podršku u Samostalnom sindikatu, čiji je predsednik njihov novi član" kazao je Deurić na konferenciji za novinare.
Prema njegovim rečima, LSV je "uzurpacijom javnih preduzeća" u Zrenjaninu postala najveći poslodavac, mnogo veći nego što je to "Jugoremedija".
"Pokušavaju da pomognu radnicima Luksola, ali tako da se "Jugoremedija" blati i predstavi kao većinski vlasnik koji ne pomaže, a to apsolutno nije tačno", naveo je Deurić.
Radnici Luksola, članovi Samostalnog sindikata, sindikata Nezavisnost i oni koji nisu sindikalno opredeljeni, održali su prošle nedelje štrajk upozorenja i za 4.mart najavili generalni štrajk ukoliko im ne budu isplaćena zaostala primanja.
Naveli su da im se duguju zarade od druge polovine avgusta prošle godine i da su poslednju uplatu, akontaciju za avgust 2009, koja je u proseku iznosila 7.000 dinara, dobili 22. decembra.
Prema njihovim rečima, pre štrajka obraćali su se za pomoć poslodavcu i većinskom vlasniku, zrenjaninskoj "Jugoremediji", ali, kako su naveli, oni nisu imali razumevanja za rešavanje njihovih problema.
Među transparentima koje su tokom štrajka upozorenja nosili radnici "Luksola" bili su i oni upućeni nekadašnjem radničkom lideru, a sada direktoru "Jugoremedije" i predsedniku Gradskog odbora SDP-a Ravnopravnost Zdravku Deuriću, na kojima je pisalo "Gde si Deuriću, borcu za radnička prava?" i "Deuriću gladni smo".
U "Luksolu" je zaposleno 143 radnika, a podršku sindikatima dalo je njih više od 90.
Direktor "Luksola" Vladimir Zlatanović ističe da problem leži u nemogućnosti naplate potraživanja od dobavljača koja iznose oko 20 miliona dinara.
podeli vest sa prijateljima:
Ostavite komentar