Vojvođanski pekari nespremni za standard „Hasap"!

NOVI SAD - Kako su početkom devedesetih nicale kao pečurke posle kiše, još brže bi od naredne godine pekare mogle da nestaju. Na to će ih naterati "Hasap" (HACCP), sistem bezbednosti hrane o kojem se na sav glas trubi već dugo ali očito ne i dovoljno jako.

Kako stvari sada stoje, naši bi pekari mogli proći gore od mađarskih, koji su po usvajanju ovog evropskog standarda stavili katanac na preko dve hiljade pekara, piše "Dnevnik".

Podsetimo, od 1. januara će svako ko proizvodi bilo šta što sadrži proizvode animalnog porekla, kao što su meso i mleko, morati da ima „Hasap", a to je obaveza koju nameće Zakon o veterini. Nova godina će nespremnim pekarima doneti nevolju jer će, možda ne odmah, s početka januara ali svakako u nekom od narednih meseci, mnogi od njih zakapijati svoje radnje.

Od 300 pekara samo dve sa evropskim standardom

Kako stvari sada stoje, najbolje govori podatak da u Novom Sadu, uključujući i okolna naselja, ima oko 300 pekara, a ovaj evropski standard uvele su samo dve. Pekari s kojima smo razgovarali kažu da osnovni razlog za krah tog posla leži u parama kojih za takvu investiciju, "tešku" desetine hiljada evra, preduzetnici iz ove branše nemaju dovoljno.

Jer, da bi "Hasap" bio implementiran, prethodno je potrebno infastrukturu dovesti na nivo potreban da bi posao uopšte otpočeo. Recimo da konsultantske kuće, "svoje ruke" naplaćuju do 5.000 evra ali je ceh na kraju mnogo veći. Samo paprilogija, što je zapravo priprema za implementaciju standarda, košta oko 400.000 dinara, tvrde u Uniji pekara Srbije, a da bi se sistem uveo i počeo da funkcioniše, često je potrebno napraviti sasvim nove objekte ili izmestiti postojeće, kupiti nove mašine...

"Nijedan "mali" pekar u srednjem Banatu nije uveo "Hasap" niti to može uraditi u ovako teškim uslovima poslovanja. Radnje ionako zatvaramo, desetak ih je ugašeno za kratko vreme", kaže predsednik Udruženja privatnih pekara Zrenjanina Zoltan Fodor. "Da bi pekara koja ima 10 do 15 zaposlenih pozitivno poslovala, mora da napravi promet preko 1,5 milion dinara, a to odavno ne polazi za rukom ni onima koji slove za uspešnije. Prema tome, ako nam država ne izađe u susret tako što će prolongirati rokove ili obezbediti povoljnije kredite, niko neće moći obezbediti uslove za nov standard. Zatvaraćemo radnje, a ljudi će ići na biro za zapošljavanje.

Traže pomoć države

Novosadski pekari takođe ocenjuju da je to veliki problem i očekuju da će država imati više razumevanja. Kako smo zaključili iz razgovora s njima, u ovoj branši još uvek postoji gomila nedoumica kada je o uvođenju "Hasap" sistema reč. Recimo, da li je od sledeće godine ovaj standard bezbednosti hrane obavezan samo za velike pekarske lance i pekare koje snabdevaju velike trgovinske objekte ili za sve.

Pekari se pitaju i zašto se hajka diže samo na njih kada se zna da većina mesara, "malih" proizvođača mleka i mlečnih proizvoda, takođe nije implementirala "Hasap", a od njih se nabavljaju sirovine. I, kako da obave posao na vreme kada uvođenje standarda traje između osam i 18 meseci.

Kako će se sva ta zbrka oko uvođenja "Hasapa" izvesti na čistac, sada je teško odgonetnuti ali zakon, i to onaj o veterini, nedvosmisleno kaže da svi subjekti u proizvodnji hrane animalnog porekla od 1. jaunara moraju da imaju taj sistem.

Velika ovlašćenja inspekcije 

Tačnije, u zakonu stoji da je "svako pravno lice i preduzetnik koji obavlja delatnost klanja životinja, proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, hrane za životinje, kao i sakupljanje, preradu i uništavanje otpadaka životinjskog porekla, odnosno u klanicama, objektima za preraradu mesa, mlekarama, distributivnim centrima gde se čuva hrana životinjskog porekla sa termičkim režimom i kafilerijama, dužan da ima sistem za osiguranje bezbednosti proizvoda koji je uveden i koji se održava na principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka u proizvodnji (HACCP program)".

Recimo i da je model po kojem se dosad kontrolisala bezbednost hrane imao niz nedostataka. Recimo, ispitivan je samo krajnji proizvod, a nadležnosti inspekcija koje su kontrolisale našu poljoprivrednu i prehrambenu industriju su se preklapale. Za razliku od dosadašnje prakse, pratiće se i kontrolisati proizvodnja od njive pa do trpeze, a upravo to omogućava sistem "Hasap".