Domaće životinje nisu izvor kju groznice

Zdravstveno stanje 13 obolelih od kju-groznice koji se leče u sremskomitrovačkoj Opštoj bolnici je stabilno. Iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede tvrde da domaće životinje nisu izvor bolesti.

Od 26 pacijenata primljenih u Opštu bolnicu u Sremskoj Mitrovici sa simptomima kju groznice 13-oro je zadržano, javlja dopisnik Radio Novog Sada Živan Negovanović.

"U ovom trenutku je 11 pacijenata se nalazi na odeljenju za infektivne bolesti a dvoje na internom odeljenju. Pacijenti primaju odgovarajuću terapiju i njihovo zdravstveno stanje je stabilno", kaže Negovanović.

Direktor Uprave za veterinu Ministarstva za poljoprivredu Zoran Mićović kaže da domaće životinje nisu uzrok epidemije kju groznice.

"Na osnovu analiza koju je uredila veterinarska inspekcija na području sela Noćaj i prenetim uzorcima na Institut za veterinarstvo u Novi Sad ustanovljeno je da nema zaraženih životinja od kju groznice. Ljudi koji su tamo oboleli nisu se zarazili u kontaktu sa domaćim životinjama već to može da bude krpelj, miš ili neki drugi glodar", kategoričan je Mićović.

Sara Savić iz novosadskog Instituta za veterinarstvo kaže da kju groznica napada i ljude i životinje i da je Vojvodina veoma pogodno područje za razvoj te bolesti.

"Od domaćih životinja infekcija se može javiti kod ovaca, koza, goveda i vrlo retko kod nekih drugih. Krpelji su rezervoari bolesti, a ovce najčešći prenosioci. Oboljenje se ne manifestuje kod životinja nego se najčešće dešavaju pobačaji. Tako izlučeni mikroorganizmi u prirodi su veoma otporni. Prenose se na ljude i životinje putem aerosola. To znači da ako dune malo jači vetar može da ih raznese veoma široko. Za infekciju kod ljudi je potrebna mala infektivna doza. Prema literaturi dovoljna je jedna rikecija, koja je visoko virulentna i uz to jako otporna u spoljašnjoj sredini. Tako da teoretski, od jedne ovce može da se zarazi veliki broj ljudi, "zaključuje ona.

U Vojvodini se svake godine javljaju tri do četiri epidemije. Prema rečima stručnjaka, lečenje zaraženih životinja je skupo i neefikasno. Lekari upozoravaju da se pri jagnjenju, telenju i muži obavezno koriste rukavice i maske i da se redovno održava lična higijena, a u štali koristi posebna odeća.