Genocid nad Jermenima ugrozio tursko-američke odnose

VAŠINGTON - Decenijama je Ankara uspevala da spreči američke zakonodavce da usvoje rezoluciju o genocidu nad Jermenima u Turskoj pre više od 90 godina. Danas, u vreme kada je Ankara potrebna Vašingtonu više nego ikad, zagovornici rezolucije su na pragu pobede. Razlog, zašto baš sad, je slab položaj predsednika Džordža Buša, koji se protivi osudi Turaka kao počinioca genocida, i novoj snazi vođa Demokratske stranke u Predstavničkom domu, koji su za osudu.

Sada je na predsednici doma, Nensi Pelosi da odluči da li će i kad zakazati glasanje u domu. Pelosi kaže da će predlog biti iznet pred kongresmene ove godine.
Predsednica, koja je zauzela najmoćniji položaj u Predstavničkom domu kada su demokrati preuzeli vlast u januaru, dolazi iz glasačkog distrikta Kalifornije gde živi veliki broj Jermena i javno je podržavala osudu za genocid pre nego što je postala vođa doma.
"U Kongresu sam već 20 godina, i već 20 godina stalno se govori kako nije zgodno vreme za to," kaže ona. Turska je u očima Vašingtona imala strateški položaj u doba hladnog rata, u zalivskom ratu 1991. godine i danas, u tekućem ratu u Iraku.
"Zašto sad? Zato što što nikad nije dobro vreme, a celo rukovodstvo Demokratske stranke daje podršku," kaže Pelosi.

Osuda genocida iz 1915. godine

Sredinom prošle sedmice, Spoljopolitički komitet doma doneo je rezoluciju kojim je raščistio put za glasanje o osudi onoga što se smatra genocidom nad Jermenima, čime je počeo lom u
američko-turskim odnosima.
Reč je ubistvu skoro 1,5 milion Jermena koje su poslednih godina Prvog svetskog rata pobili Otomanski Turci, u tregediji koju mnogi istoričari širom sveta smatraju za prvi genocid dvadestog veka.
Turska odbija da ubijanja, počinjena u vreme propasti Otomaskog carstva, znače organizovani genocid. Kažu da su brojevi naduvani, a da su ubijeni bili žrtve bune i građanskog rata u kome su stradali i muslimani kao i, većinom hrišćanski, Jermeni.
Ankara je mesecima radila da spreči kongresmene u izglasavanju osude. Čak je nagovestila da će razmotriti zatvaranje puteva snabdevanja kroz Tursku za Irak, od ključnog značaja za američke vojne operacije.
Turski ambasador u Vašingtonu pozvan je kući "na konsultacije." Ambasador SAD u Ankari pozvan je u ministarstvo spoljnih poslova gde mu je rečeno da je Turska "uznemirena" zbog rezolucije.

Saradnja starih saveznika pred pucanjem?

Analičari kažu da bi pogoršanje odnosa dvoje starih saveznika moglo navesti Tursku da pošalje trupe u severni Irak da gone kurdske pobunjenike, što je potez kome se Vašington protivi jer bi novi upad turske vojske uzdrmao jednu od nekoliko relativno stabilnih i mirnih
iračkih oblasti.
Turska je prekinula vojne veze sa Francuskom prošle godine kada je franucuski parlament odobrio zakon koji proglašava za krivično delo svako poricanje da je masovno uništavanje Jermena u Turskoj genocid.
Ali, Turska može mnogo više da izgubi kidanjem veza sa Vašingtonom. SAD su joj vodeći poslovni partner. Trgovinska razmena je prošle godine iznela 11 milijardi dolara, a američka industrija oružja snabdeva Tursku većinom vojne opreme.
Oko 70 odsto američkog vazdušnog prevoza tereta za Irak ide kroz Tursku, kao i jedna trećina goriva za američke trupe. Američke baze dobijaju vodu, namirnice i raznu robu turskim kamionima koji prelaze preko severnog kurdskog regiona Iraka.