Afrika: Najmanje zagađuju, a najviše ispaštaju

ADIS ABEBA - Afrika će staviti veto na bilo kakav sporazum o klimatskim promenama kojim se ne izlazi u susret zahtevima da bogate zemlje isplate novac za suzbijanje negativnih efekata globalnog zagrevanja na kontinentu, izjavio je juče etiopski premijer Meles Zenavi.

Na samitu UN o klimi, koji je predviđen za decembar u Kopenhagenu, trebalo bi da se postigne globalni dogovor o borbi protiv klimatskih promena i da se formuliše Post-Kjoto protokol o smanjenju emisije štetnih gasova u atmosferu, prenosi Rojters.

Najmanje zagađuju, a najteže pogođeni

Na konferenciji stručnjaka za klimatske promene u Adis Abebi, premijer Meles je izjavio da će Afrika učiniti nelegitimnim svaki sporazum koji ne bude uzeo u obzir "minimalne zahteve" crnog kontinenta.

"Ako treba istupićemo iz pregovora koji prete da postanu još jedno nasilje nad našim kontinentom", upozorio je Meles.

On nije naveo koliko Afrika očekuje od bogatih zemalja u Danskoj, ali bi, prema proceni nekih eksperata, Afrikanci trebalo da traže do 200 milijardi evra godišnje.

Ovaj kontinent samo neznatno doprinosi zagađenju koje se okrivljuje za globalno zagrevanje, ali je najteže pogođen ciklusima suša i poplava koji već pogađaju neke njegove regione.

Deset lidera afričkih zemlja se prošlog meseca u centrali organizacije Afričke unije (AU), u etiopskoj prestonici Adis Abebi, složilo da na pregovorima u Kopenhagenu njihov kontinent zauzme jedinstven stav.

"Afrika će poslati samo jedan tim pregovarača, koji će biti ovlašćen da pregovara u ime svih članica AU", rekao je premijer Meles, dodajući da afrički interesi neće biti gurnuti u stranu kao što je to obično slučaj.

Siromašnima devet desetina tereta otopljavanja

Etiopski premijer je ranije ove godine izneo tezu da su zagađenja na severnoj hemisferi možda izazvala katastrofalne gladi u njegovoj zemlji osamdesetih godina prošlog veka.

U studiji koju je u maju objavio Globalni humanitarni forum, sa sedištem u Ženevi, navedeno je da siromašne zemlje podnose devet desetina ljudskog i ekonomskog tereta globalnog otopljavanja. S druge strane, 50 najsiromašnijih zemalja sveta zajedno su odgovorne za ispod jedan odsto emisije ugljen dioksida koja, po mišljenju naučnika, predstavlja glavnu pretnju klimi planete.

Zemlje u razvoju optužuju bogate države da nisu preuzele vođstvo u značajnijem smanjivanju emisije gasova s efektom staklene bašte i da pokušavaju da na siromašne prebace veći teret smanjenja te emisije, ne obezbeđujući im pri tom ni pomoć, ni tehnologiju.