SAD: Problemi u procesuiranju ratnih zločina u Hrvatskoj

Zaostaci u rešavanju sudskih predmeta, neefikasno procesuiranje ratnih zločina, kašnjenje u povratku imovine verskih zajednica, problemi s kojima se suočavaju srpski povratnici i diskriminacija Srba i Roma najveći su problemi Hrvatske, ističe se u godišnjem izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu.

U izveštaju za 2009. godine, koji je sinoć objavljen, ističu se problemi s prebivalištem za srpske izbeglice koji nemaju hrvatsko državljanstvo, kao i da vlada vrlo sporo sprovodi program rešavanja zahteva osoba, uglavnom Srba, koji su imali stanarsko pravo u društvenim stanovima pre rata, ali su ga izgubili tokom rata, za šta se navode podaci o 13.695 tih zahteva, od čega 4.576 u gradovima.

Srbi su i dalje diskriminisani na više područja uključujući izvršenje pravde, zapošljavanje i stanovanje, a u ratom pogođenim područjima i dalje su subjekt društvenog uznemiravanja i diskriminacije, pri čemu lokalne vlasti često odbijaju da zaposle kvalifikovane Srbe, čak i ako se nijedan Hrvat ne javi na konkurs.

Sedam godina posle donošenja Ustavnog zakona o nacionalnim manjinama, vlasti nisu sprovele propis o razmernom zapošljavanju manjina u javnom sektoru, a one čine najmanje 15 odsto stanovništva, ističe se u izveštaju.

S druge strane, ističe se da prošle godine nije bilo nasilja nad srpskim povratnicima u većini krajeva Hrvatske, osim okoline Zadra i Šibenika, dovršetak procesa vraćanja srpskih kuća i njihove obnove.

Veliki problem je neefikasno procesuiranje nekih domaćih ratnih zločina, ali se u izveštaju ističe da tužilaštva u Hrvatskoj rade reviziju svih takvih suđenja koja su u toku i presuda u odsustvu.

Navodi se primer Branimira Glavaša koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog utvrđene odgovornosti za ubistvo srpskih civila u Osijeku i njegovo izbegavanje kazne bekstvom u BiH, dok istovremeno službeno ostaje poslanik, prima platu i druge beneficije sve dok presuda ne bude pravosnažna.

Hrvatska vlada nastavlja s radom oko povratka zauzete privatne imovine njihovim zakonitim vlasnicima, ali zakon ne dozvoljava povraćaj imovine samo licima koja su bile državljani u vreme njegovog donošenja, ne i stranim državljanima. Ističe se i da povraćaj imovine verskih zajednica ostaje problem za sve veće verske grupe.

Izveštaj ukazuje na problem nastavka određenog uticaja vlade na medije i na povećanje pritiska komercijalnih interesa, kao i da se vlasnici medija i dalje mešaju u uređivačku politiku.

U izveštaju se kao problemi pominju i nasilje prema ženama i diskriminacija prema homoseksualcima i obolelima od HIV/AIDS-a.

U izveštaju se naročito ističe široki društveni angažman hrvatske vlade na suzbijanju korupcije.