"Kontrolno saslušanje" za crnogorskog ministra pravde

Crnogorski ministar pravde Miraš Radović ocenio je danas da u saradnji pravosuđa Crne Gore i zemalja regiona do sada nije bilo otvorenih pitanja, osim sa Srbijom, u slučaju međunarodne policijske akcije "Balkanski ratnik", koja se odnosi na postupak prema osumnjičenim za šverc droge.

Radović je bio na "kontrolnom saslušanju" u Odboru Skupštine za politički sistem, upravu i pravosuđe, u vezi sa saradnjom Crne Gore sa zemljama regiona u pružanju međunarodno-pravne pomoći u krivičnim stvarima.

Opozicija protiv zaključaka Odbora

Odbor je na kraju višečasovne rasprave zaključio da je slučaj "Balkanski ratnik" bio ispolitizovan, kao i da je crnogorsko pravosuđe, u vezi sa tim slučajem, preduzelo adekvatne aktivnosti, mere i postupke.

Opozicioni predstavnici u Odboru nisu glasali za ove zaključke, jer su ostali pri oceni da Crna Gora treba i može da potpunije sarađuje sa zemljama regiona u zajedničkoj borbi protiv organizovanog kriminala.

Radović je saopštio da je na sastanku državnih tužilaca Crne Gore i Srbije, koji je održan 5. marta, postignut dogovor da pravosuđe Srbije crnogorskom pravosuđu pruži određene podatke u vezi sa akcijom "Balkanski ratnik", ali po okončanju istrage.

To bi se, kako je Radović naveo, moglo dogoditi za mesec dana. Iz pravosuđa Srbije ranije je saopšten stav da se Crnoj Gori podaci mogu ustupiti tek kada bude završen pravosnažni postupak protiv grupe osoba koje su osumnjičene za šverc droge iz Južne Amerike u Evropu.

Radović je rekao da je raniju odluku pravosuđa Srbije da odgodi ustupanje Crnoj Gori dokumentacije u vezi sa dvojicom crnogorskih državljana Goranom Sokovićem i Dejanom Šekularcem shvatio kao "odbijanje pružanja međunarodno-pravne pomoći".

Crnogorski ministar je, ipak, i saradnju sa Srbijom opisao kao uspešnu. "Diskontinuitet ranije dobre saradnje predstavlja slučaj 'Balkanski ratnik", rekao je.

Naveo je da je, nakon što su dve zemlje postale nezavisne, između Crne Gore i Srbije bilo 1.196 zamolnica koje se odnose na pružanje međunarodno-pravne pomoći i na saradnju u krivičnim stvarima.

Nema mesta zabrani za Subotića

Na pitanje da li će crnogorski sudovi postupiti po zahtevu iz Srbije da se Stanku Subotiću privremeno zabrani raspolaganje vilom "Montenegro" na Svetom Stefanu, Radović je rekao da "nema mesta" primeni odredbi iz ugovora dve zemlje o međusobnom pružanju pravne pomoći.

Odluka organa u Srbiji o zabrani Subotiću da raspolaže svojinom, po objašnjenju Radovića, "građanska je odluka, proizašla iz krivičnog postupka".

Radović je kazao da taj postupak još nije završen, kao i da će se crnogorsko pravosuđe "na zakonit način" odrediti prema zahtevu iz Srbije. U svakom slučaju, sa naše strane nije bilo propusta", dodao je crnogorski ministar pravde.

Na pitanje opozicionih poslanika o mogućnostima saradnje Crne Gore i Italije u procesuiranju postupka prema crnogorskim državljanima koji su u susednoj zemlji osumnjičeni za učešće u ranijem švercu duvana, Radović je najavio da će dve zemlje uskoro potpisati memorandum o saradnji pravosudnih institucija.

Crnogorski ministar pravde je ponovio raniju ocenu da politika u Crnoj Gori nema uticaja na rad pravosudnih organa, odnosno na krivične postupke pred sudovima.

Jedno od poslaničkih pitanja bilo je da li među procesuiranim slučajevima u Crnoj Gori za organizovani kriminal ima "krupnih riba", a Radović je odgovorio da su "sve to veoma ozbiljni slučajevi".

On je, u tom smislu, naveo primere saradnje sa više zemalja u regionu, a među njima i saradnju sa Srbijom u akciji "Lasta" , prošle godine, koja se odnosila na krađu i preprodaju automobila.

Kao primer naročito uspešne saradnje, Radović je naveo slučaj Morinj, koji se odnosi na postupak prema ratnim zarobljenicima u logoru Morinj kod Kotora, tokom ratnih operacija bivše JNA na području Dubrovnika.

Radović je podsetio da je Hrvatska Crnoj Gori ustupila obimnu dokumentaciju u vezi sa tim postupkom.

Crnogorski ministar pravde je rekao da je Crna Gora, Ustavom i zakonima, "predvidela jasne normativne i institucionalne mere" za borbu protiv organizovanog kriminala, a u tom interesu potpisala je i sve relevantne evropske konvencije.