Savet Evrope i dalje "preporučuje" promenu ustava BiH

Kavusaglu je predvodio delegaciju Monitoring tima, koja je u  odvojenim susretima razgovarala sa premijerom RS Miloradom Dodikom i predsednikom Parlamenta Igorom Radojičićem.

On je pozdravio promene u BiH, koje  su obuhvatile potpisivanje dokumenata koji se odnose na pitanja ratnih zločina, povratka i izbornog zakona u RS, ali i ukazao da nije bilo dovoljno napretka u reformi policije i visokog obrazovanja, kao ni u ispunjavanju uslova iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Primedbu je stavio i na neispunjavanje preporuka za BiH u ranijim izveštajima Monitoring misije, posebno one, koja se odnosi na ukidanje institucije ombudsmana RS.

Kavugoglu je rekao da treba ojačati institucije na nivou države, kako bi one bile funkcionalnije i efikasnije.  "Postojanje institucija na nižim nivoima potkopava rad one na državnom nivou", rekao je Kavugoglu.

On je pozdravio prudski sporazum, koji su ranije odogovrili lideri tri vladajuće stranke u BiH Milorad Dodik, Sulejman Tihić i Dragan Čović.

Dodik: Priče o referendumu iskonstruisane

Osvrćući se na ove navode , Dodik je odbacio tvrdnje evropskih parlamentaraca da RS podriva institucije BiH i naglasio da su priče o referendunu u RS i secesiji- iskonstruisane.

Dodik je poručio je da nisu moguće "dramatične" promene Ustava BiH, navodeći da RS neće dozvoliti uspostavljanje Vlade BiH umesto Saveta ministara, niti ukidanje entitetskog glasanja.

On je rekao da RS nije prepreka evroatlanskom putu BiH.

Američki zvaničnik "zabrinut stanjem u BiH"

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Stjuart Džons izjavio je danas u Banja Luci da je u razgovoru sa zvaničnicima Republike Srpske izrazio zabrinutost zbog stanja u BiH, posebno zbog toga što nije primetio konkretne akcije koje bi ubrzale put BiH ka evroatlantskim integracijama.

Delimo zajedničke stavove u pogledu aspiracija BiH prema EU i evroatlanskim asocijacijama, rekao je Džons novinarima i dodao da problemi postoje u sprovođenju tih stavova i privrženosti političkih lidera konkretnim akcijama. 

"Uglavnom smo danas slušali šta imaju da kažu politički lideri o praktičnim mogućnostima", kazao je Džons dodavši da je zadovoljan onim što je cuo tokom razgovora u Banja Luci. 

On je, zajedno sa direktorom Sekretarijata Saveta EU za zapadni Balkan, istočnu Evropu i centralnu Aziju Zoltanom Martinušom, u Banja Luci imao odvojene razgovore sa predsednikom RS Rajkom Kuzmanovićem, premijerom Miloradom Dodikom i predsednikom Skupštine RS Igorom Radojičićem, kao i liderima Partije demokratskog progresa i Demokratske partije Mladenom Ivanićem i Draganom Čavićem. 

Džons je kazao da je poseta BiH potvrda njenoj privrženosti na evropskom putu od strane SAD i EU, te da je ona na fonu nedavne posete potpredsednika SAD Džozefa Bajdena i visokog komesara EU Havijera Solane BiH. 

Forin afers: Smrt Dejtona

Bosna i Hercegovina je na ivici kolapsa. Institucionalni problemi u toj državi mogli bi dovesti do novih podela i novih sukoba. Lokalna korupcija i nesposobnost međunarodnih zvaničnika povećavaju frustracije, piše američki magazin "Forin afers".

 "Nije sigurno da bi se mir u BiH dugoročno mogao održati, ukoliko se nastave postojeći trendovi. Aktivnosti ka fragmentiranju BiH zasigurno će izazvati obnavljanje nasilja. Iskustvo iz 20. veka nas uči da ono što počne u BiH, retko tu i ostane", navodi se u tekstu Patris Mekmehon i Džona Vesterna.

Opisujući genezu posleratnih problema u BiH, "Forin afers" navodi da angažman međunarodne zajednice, verovatno najambicioznije zamišljen projekat obnove u novijoj istoriji, nije dao željene rezultate pa "lokalno stanovništvo ponovo govori o mogućnosti izbijanja novog rata".

 "Posle rata, u BiH upumpano je 14 milijardi dolara pomoći, čime je ta država postala poligon za najširi i najinovativniji eksperiment demokratizacije u istoriji. U eksperimentu je učestvovalo 17 različitih vlada, 18 agencija UN i oko 200 nevladinih organizacija. U poređenju sa najvećim sličnim poduhvatima u istoriji, poput obnove Nemačke i Japana posle Drugog svetskog rata, u Bosnu je, po glavi stanovnika, uloženo neuporedivo više novca. Istragom, koja je sprovedena 1999. godine, otkriveno je da je oko milijardu dolara tog novca jednostavno nestalo", navodi "Forin afers'.

 Autori navode da taj projekat nije dao očekivanje rezultate, jer je nacionalno pitanje ostalo dominantno, dok je ekonomska situacija sve lošija. Istovremeno, Mekmehon i Vestern navode da Milorad Dodik otvoreno preti otcepljenjem RS od BiH, bosanski Hrvati traže više autonomije, a Haris Silajdžić traži centralizaciju.

Na ispitu kredibilitet EU i NATO

 U slučaju raspada BiH, smatraju autori, nastala bi mala i ranjiva državica bosanskih muslimana, čime bi se, suprotno interesima Vašingtona i Brisela, islamskom svetu poslala pogrešna poruka.

 "Ukoliko međunarodna zajednica ne bude u stanju da ispuni obećanja, onda se u pitanje dovodi kredibilitet EU i NATO i njihov dosadašnji ulog u izgradnju BiH... Neuspeh u Bosni imao bi još gori uticaj na kredibilitet tih organizacija na svetskoj sceni", smatra "Forin afers".