Zbog dvojnih funkcija podneli ostavke

Petoro poslanika Skupštine Vojvodine koji se nalaze u sukobu interesa, a izabrani su po proporcionalnom izbornom sistemu, podnelo je danas ostavke na poslaničke funkcije.

Mandate su vratili šef poslaničke grupe "Za evropsku Vojvodinu" (ZEV) Dragoslav Petrović, potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za privredu Ištvan Pastor, inače član "Mađarske koalicije", zatim načelnica Srednjobanatskog okruga Tanja Dulović, predsednik Opštine Kovačica Miroslav Krišan i predsednik Skupštine opštine Pećinci Živko Marković.

Petrović izabrao funkciju pokrajinskog sekretara

"Ostavke su podnete zbog nespojivosti funkcija u predstavničkim i izvršnim organima vlasti, a na osnovu novog Statuta Vojvodine i Zakona o poveravanju nadležnosti, koji je Vladi Vojvodine dao znatno veća ovlašćenja", izjavio je novinarima Petrović, koji je izabrao funkciju pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj.

Dragoslav Petrović, šef poslaničke grupe "Za evropsku Vojvodinu"

Osim Pastora, svi poslanici koji su danas uručili ostavke pripadali su poslaničkoj grupi ZEV-a i svi su bili izabrani za pokrajinske parlamentarce po proporcionalnom sistemu, tako da vanrednih izbora u tim lokalnim samoupravama neće biti. Njihova mesta zauzeće preostali kandidati sa liste ZEV-a.

Prema rečima Petrovića, funkciju šefa najveće poslaničke grupe od naredne sednice će obavljati Dušan Elezović, predsednik Pokrajinskog odbora Demokratske stranke, koji je do sada bio njegov zamenik.

Što se dvadesetak drugih poslanika izabranih po većinskom sistemu tiče, za koje Komisija za borbu protiv korupcije smatra da takođe ne mogu da obavljaju više funkcija, sačekaće se odluka Ustavnog suda.

"Mi u pokrajinskoj administraciji smatramo da se tu ne radi o sukobu interesa i da se jedan zakon ne može primenjivati retroaktivno. Naš stav je da ti ljudi treba da ostanu na obe ili više funkcija do isteka mandata, što se poklapa i sa mišljenjem Ministarstva pravde", zaključio je Petrović.

Troje poslanika Skupštine Vojvodine iz različitih stranaka je podnelo zahtev Ustavnom sudu Srbije za ocenu da li su u sukobu interesa s obzirom da se radi o spletu funkcija na lokalnom i pokrajinskom nivou, a imajući u vidu da su izabrani direktno, imenom i prezimenom.

Pokrajinskom ombudsmanu veće nadležnosti

Poslanici Skupštine Vojvodine saglasili su se danas da su pokrajinskom ombudsmanu neophodne veće nadležnosti i da je potrebna bolja saradnja sa parlamentom.

Pokrajinska skupština usvojila je i dala saglasnost na prošlogodišnje izveštaje o poslovanju Garancijskog i fondova za razvoj neprofitnog sektora i za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, kao i za završne račune Zavoda za urbanizam, Pedagoškog i Zavoda za kulturu Vojvodine, čiji je osnivač.

Sa ocenom pokrajinskog ombudsmana Dejana Janče o potrebi bolje saradnje sa pokrajinskim parlamentom saglasio se, sa skupštinske govornice, i predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, a i poslanici opozicionih stranaka SRS i DSS zatražili su veća ovlašćenja za zaštitnika prava građana, koja su sada, kao su rekli, samo na nivou preporuka i saveta.

Tu ocenu ilustrovali su podatkom da je samo u prošloj godini Pokrajinskom ombudsmanu podneto 713 zahteva građana od kojih je 305, ili 42 odsto, odbačeno zbog nenadležnosti tog instituta zaštite prava građana.

Garancijski fond Vojvodine je, prema rečima potpredsednika pokrajinske vlade Ištvana Pastora, od svog osnivanja 2003. godine, opravdao svoje postojanje.

U tih šest godina Fond je dao 932 garancije, u ukupnoj vrednosti od 2,7 milijardi dinara, a u prošloj godini garancije, pre svega poljoprivrednicima, u iznosu od 247 miliona dinara, za nabavku nove mehanizacije, za tzv. žensko preduzetništvo, kupovinu đubriva i druge namene.

Na izveštaj tog i ostalih pokrajinskih fondova, posebno Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima, poslanici SRS-a imali su više primedbi, zamerajući na visokim troškovima zaposlenih, njihovih upravnih odbora, reprezentaciji.

Oni su postavili pitanje zašto je na kraju prošle godine u tom fondu ostalo neraspoređenih 31 milion dinara, kada se zna da na području Vojvodine još uvek u veoma teškim uslovima živi oko 47.000 takvih lica.