Zastoj u dijalogu ugrožava kandidaturu

Srbija neće dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji ukoliko Beograd već tokom naredne nedelje ne postigne dogovor sa Prištinom o regionalnom predstavljanju Kosova, rekli su Tanjugu diplomatski izvori u Briselu.

"Mi očekujemo napredak u dijalogu već do polovine februara", rekao je Tanjugu izvor blizak nemačkoj misiji pri EU.

U suprotnom, napominje taj izvor, "nećemo moći da podržimo kandidaturu Srbije krajem meseca".

Dogovor o predstavljanju u "foto finišu" trke za status?

Dogovor Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova i to u narednih nedelju dana garantuje Srbiji dobijanje statusa kandidata, rekli su Tanjugu diplomatski izvori u Briselu.

Najnoviji predlog, koji se oslanja na ideju Međunarodne krizne grupe, a koja je i ranije neformalno razmatrana u nekim krugovima unutar EU, predviđa da uz naziv Kosova na regionalnim skupovima u fusnoti stoji Rezolucija 1244, ali i mišljenje Međunarodnog suda pravde.

Uprkos novim predlozima Beograda, pojačanom pritisku Zapada i naporima evropskog posrednika Roberta Kupera, Priština uporno odbija svako pominjanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prilikom predstavljanja Kosova na regionalnim skupovima, saznaje Tanjug iz diplomatskih izvora u Briselu.

Rezolucija 1244 iz juna 1999, kojom se potvrđuje suverenitet tadašnje Savezne republike Jugoslavije na Kosovu, ostaje, kako kažu ti izvori, glavni kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova, koji su u prekidu već više od dva meseca.

Napredak u rešavanju pitanja predstavljanja očekuje se do polovine februara, u protivnom, kako je Tanjugu izjavio izvor blizak nemačkoj misiji pri EU, izostaće podrška kandidaturi Srbije krajem meseca.

Sagovornici Tanjuga su takođe naveli da se u slučaju da Srbija ne dobije status kandidata krajem februara ili početkom marta, o tom pitanju najverovatnije više neće raspravljati do decembarskog samita EU.

I dok predstavnici briselske administracije kritikuju Srbiju "da sve radi u poslednjem trenutku", šef beogradskog pregovaračkog tima Borislav Stefanović negira tu ocenu i u izjavi je Tanjugu ističe da je Beograd konstruktivan, da daje nove predloge, što, kako je naveo, uviđa i međunarodna zajednica.

Nasuprot tome, tvrdi Stefanović, Priština oteže pregovore.

Kohe ditore danas piše, pozivajući se na diplomatske izvore u Briselu, da se povećava pritisak da se pronađe rešenje u pregovorima Beograda i Prištine, kao i da je Beogradu skrenuta pažnja da ne čeka poslednji trenutak.

Prištinski dnevnik prenosi izjavu diplomate iz briselske administracije da ukoliko ne bude pronađeno rešenje o regionalnom predstavljanju i ukoliko nedostatak tog rešenja leži u nespremnosti Beograda za kompromis, šanse Srbije za dobijanje statusa kandidata nisu velike.

Kako prenosi Koha, predstavljanje Kosova na regionalnim skupovima uz fusnotu koja bi sadržala pozivanje na Rezoluciju 1244, ali i na mišljenje Međunarodnog suda pravde, ideja je koju bi mogao da prihvati Beograd i zato se sada očekuje veći pritisak na Prištinu.

Međutim, i ovaj predlog, delom zasnovan na sugestiji iz nedavnog izveštaja Međunarodne krizne grupe, naišao je na hladan prijem u Prištini, dok su predsednica Kosova Atifete Jahjaga i zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuči najavili zaoštravanje stava Prištine, navodeći da će tražiti da Kosovo bude predstavljeno pod svojim ustavnim imenom "Republika Kosovo".

To u svakom slučaju predstavlja korak unazad u odnosu na prethodni pristanak Prištine da prilikom predstavljanja stoji samo reč Kosovo, sa fusnotom o čijem sadržaju nije postignuta saglasnost.

"Političko zabavište"

Nemački ambasador u Prištini Ernst Rajhel nazvao je juče ovaj stav "političkim zabavištem" i ukazao da Nemačka i Francuska obično na međunarodnim skupovima u svom nazivu nemaju "Republika", pa ne vidi razlog da tako ne bude i u slučaju Kosova.

Briselske diplomate objašnjavaju ovo zatezanje od strane Prištine sve slabijom unutrašnjepolitičkom pozicijom Hašima Tačija, koji se nalazi pod pojačanim pritiskom "patriotske opozicije", a naročito stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.

Šef beogradskog pregovaračkog tima u dijalogu sa Prištinom Stefanović nije danas želeo da komentariše predloge i rešenja o kojima izveštavaju prištinski mediji.

On je ranije ove nedelje izjavio da je Prištini predloženo nekoliko opcija "od kojih svaka sadrži Rezoluciju 1244, pa ćemo videti dalje".

Dodao je i da je naš tim u stalnim konsultacijama sa međunarodnom zajednicom koja razgovara sa Prištinom i da se nada da će svi ti napori dati rezultat u približavanju stavova dve strane.

"Naše pozicije su jasne i one se neće promeniti naročito oko upotrebe Rezolucije 1244. Ima tu više opcija, više predloga i mahom su to predlozi naše strane", kazao je šef beogradskog tima i dodao da će javnost odmah, ako bude određen datum nastavka pregovora, o tome biti obaveštena.

Ima prostora za kompromis

Programski direktor Međunarodne krizne grupe za Balkan Marko Prelec kaže da prostora za kompromis još ima, ali da je pitanje da li će ga Beograd i Priština iskoristiti .

"Beograd ne gubi ništa u pravnom smislu ako pristane da se 1244 ne spomene. Spominjanje ili ne spominjanje rezolucija SB UN-a ih ne stavlja van snage", izjavio je Prelec za Tanjug i dodao da ista rezolucija, u krajnjoj liniji, obavezuje i Srbiju da povuče svoje institucije sa Kosova.

"Mislim da je čitava debata oko 1244 puki simptom ozbiljnije bolesti, a to je da se i u Srbiji i u Kosovu pitanje međusobnih odnosa ne razmatra iskreno, nego na teatralan, krajnje simboličan način, ko koga može da više porazi i osramoti", kaže on.

Prelec smatra da bi zastoj u evropskim integracijama Srbije bio loš ne samo za Srbiju i region, već i za Kosovo.

"Što je Srbija više na evropskom putu, to je moć uslovljavanja Evrope jača, i suprotno, sto je Brisel dalji od Beograda, to Kosovu preti veća opasnost da ostane samo sa Srbijom u balkanskoj izolaciji", zaključio je on.

Ministri inostranih poslova zemalja članica EU sastaće se u Briselu poslednjeg dana februara kako bi razmotrili da li je Srbija ispunila uslove koje je krajem prošle godine postavio Evropski savet.

Prvi među tim uslovima je nastavak dijaloga Beograda i Prištine i postizanje sporazuma o regionalnom predstavljanju Kosova.

Ministri inostranih poslova zemalja članica EU sastaće se u Briselu poslednjeg dana februara kako bi razmotrili da li je Srbija ispunila uslove koje je krajem prošle godine postavio Evropski savet.

Prvi među tim uslovima je nastavak dijaloga Beograda i Prištine i postizanje sporazuma o regionalnom predstavljanju Kosova.

Dijalog je, međutim, u prekidu već više od dva meseca zbog nemogućnosti dve strane da se slože oko pominjanja rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 ispod imena Kosova.

Izvor Tanjuga je podsetio da je nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele tokom nedavnog susreta sa šefom srpske diplomatije Vukom Jeremićem upozorio sagovornika da su rokovi na izmaku.

Vestervele je tada javno poručio da se neće dozvoliti da se ponovi situacija iz decembra prošle godine, kada je dijalog tekao naporedo sa sastancima Saveta, a sporazum o integrisanim prelazima postignut bukvalno u poslednji čas.

O statusu ili sad ili tek u decembru

I drugi diplomatski izvori potvrđuju da će Srbija teško dobiti status bez sporazuma o predstavljanju.

"Praksa Srbije da sve radi u poslednjem trenutku nailazi na veoma loš prijem u Briselu", rekao je Tanjugu visoki zvaničnik Evropske komisije zadužen za pitanja Balkana i dodao da se "time podriva međusobno poverenje između EU i Srbije".

"Uslovi koje je Savet postavio pred Srbiju su veoma jasni i taksativno su navedeni. Ukoliko ne budu ispunjeni, ni one zemlje koje se ne slažu sa nemačkim stavom neće moći da insistiraju na kandidaturi", upozorio je ovaj zvaničnik.

Sagovornici Tanjuga su takođe naveli da se u slučaju da Srbija ne dobije status kandidata krajem februara ili početkom marta, o tom pitanju najverovatnije više neće raspravljati do decembarskog samita EU.