Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u Skupštini

BEOGRAD - Vlada Srbije uputila je danas na razmatranje po hitnom postupku u skupštinsku proceduru Predlog zakona o formiranju Agencije za borbu protiv korupcije, jedan od najvažnijih antikorupcijskih zakona, koji predviđa obavezu funkcionera da prijave celokupnu imovinu.

Ukoliko parlament usvoji taj propis prestaće da važi trenutno aktuelni Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. Postupci koji su započeti pred Republičkim odborom za rešavanje o sukobu interesa biće završeni po novom zakonu o Agenciji, a taj zakon bi se primenjivao od 1. oktobra 2009. godine.

I zatvor za funkcionere

Najvažnije nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije su nadzor nad sprovođenjem Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije i Akcionog plana, rešavanje o sukobu interesa, vođenje registra funkcionera i njihove imovine, obavljanje poslova u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka, međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije...

Predlog zakona predvideo je da se funkcioner, ukoliko ne prijavi imovinu ili da lažne podatke u nameri da prikrije podatke o imovini, kazni zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ukoliko funkcionera osude na kaznu zatvora, on više neće moći da obavlja javnu funkciju, odnosno prestaće mu radni odnosu u skladu sa zakonom.

Takođe, biće mu zabranjeno da deset godina obavlja javnu funkiciju od dana pravosnažnosti presude.

Drakonski po džepu

Pored zatvorskih kazni, nacrt zakona je predvideo i novčane kazne, pa će tako kaznu od 10 do 50 hiljada platiti onaj funkcioner koji je, između ostalog, prihvatio drugu javnu funkciju suprotno zakonu, prilikom stupanja na dužnost, odnosno tokom vršenja javne funkcije nije pismeno obavestio svog neposeredno pretpostavljenog o činjenici da postoji sumnja da postoji sukob interesa.

Novčanom kaznom kazniće se funkcioner koji nije obavestio da je primio poklon, koji je uticao na povezano lice da primi poklon u vezi sa vršenjem javne funckije, koji prijavi imovinu nakon isteka određenog roka ili ne uplati imovinsku korist pošto se utvrdi da je, suprotno ovom zakonu, obavljao drugu javnu funkciju, posao ili delatnost.

Novčanom kaznom od 100 hiljada do milion dinara biće kažnjeno pravno lice ako bez saglasnosti Agencije zasnuje radni odnos ili obavi poslovnu saradnju sa funkcionerom kome je prestala javna funkcija.

Predlog zakona je predvideo da Agencija za borbu protiv korupcije koordiniše rad državnih organa u tom poslu, primenjuje propise iz oblasti rešavanja sukoba interesa i kontroliše primenu propisa o finansiranju političkih stranaka i izbornih kampanja.

Jedan od uskova za EU

Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv korupcije, koju je ratifikovala i Srbija, predviđeno je formiranje nezavisnog tela za sprečavanje korupcije, što je i jedan od uslova za pridruživanje zemlje Evropskoj uniji.

Agencija, iako samostalna i nezavisan državni organ, odgovara Narodnoj skupštini za poslove iz svoje nadležnosti.

Agenciju čine direktor i Odbor koji, prema nacrtu zakona, ima devet članova, a koje bira srpski parlament na predlog ovlašćenih predlagača.

Među njima su predsednik Republike, Vlada Srbije, Administrativni odbor skupštine, Vrhovni kasacioni sud, Državna revizorska institucija, zaštitnik građana i poverenik za informacije od javnog značaja, Socijalno-ekonomski savet, Advokatska komora Srbije i Udruženje novinara.

Članovi Agencije biraju se na četiri godine.