Za obnovu srpskih crkava dva miliona dolara od Rusije

Misija OEBS u srpskoj pokrajini Kosovo treba da obrati posebnu pažnju na situaciju sa povratkom izbeglih i jasnije reaguje na izražavanje međuetničke netrpeljivosti i provokacije albanskih ekstremista, usmerenih na destabilizaciju situacije u Pokrajini i potiskivanje srpskog stanovništva, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u Anvar Azimov.

Azimov je na jučerašnjoj sednici Stalnog saveta OEBS-a u Beču rekao da su uspostavljanje stabilnosti i bezbednosti, rešavanje pitanja osiguranja prava nealbanskih nacionalnih zajednica, očuvanje srpskog kulturnog i verskog nasleđa i uspostavljanje procesa stabilnog povratka izbeglih i raseljenih, ključni zadaci utvrđeni u Rezoluciji 1.244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ta rezolucija ostaje važeća u punoj meri i dalje je "jedina legitimna baza za rešavanje kosovskog pitanja, obavezna za sve", prenela je reči ruskog diplomate agencija Itar-Tass.

Krajnje nezadovoljavajuće stanje u oblasti povratka izbeglih

"Na žalost, situacija u Pokrajini je u oblasti međuetničkih odnosa nepromenjena, napretka u prevladavanju dubinskih protivrečnosti između srpske i albanske zajednice praktično nema. Održava se nestabilnost u oblasti bezbednosti, čija je posledica krajnje nezadovoljavajuće stanje u oblasti povratka izbeglih", rekao je Azimov.

Prema rečima stalnog predstavnika Rusije pri OEBS-u, zabrinjavajuća je situacija i u oblasti očuvanja srpskog verskog i kulturnog nasleđa, naročito pošto su snage NATO (Kfor) odlučile da napuste četiri srpske svetinje.

"Od 1999. godine uništeno je i oskrnavljeno više od stotinu manastira i crkava, uključujući srednjovekovne spomenike koji su pod zaštitom UNESKO-a. Novi slični slučajevi nisu retki, a napori u obnavljanju crkava nailaze na nedostatak finansijskih sredstava", rekao je Azimov.

Pitanje međunarodnog statusa Pokrajine je i dalje otvoreno

Ruski diplomata se založio za aktivniju ulogu OEBS-a u rešavanju tih problema i podsetio da je vlada Rusije donela odluku da u 2010. i 2011. godini izdvoji dva miliona dolara za finansiranje radova na obnovi.

Azimov je ponovio stav da u konsultativnom mišljenju Međunarodnog suda pravde od 22. jula nije odobrena činjenica otcepljenja Pokrajine od Srbije.

"Sud je ocenio samo Deklaraciju, posebno se ograđujući da nije razmatrao u širem kontekstu pitanje prava srpske Pokrajine na otcepljenje. U svojim zaključcima sud se nije izjašnjavao u odnosu na pravne posledice usvajanja Deklaracije, znači, zaključak sudske instance u Hagu ne može da bude opravdanje za tzv. kosovsku državnost i pitanje međunarodnog statusa Pokrajine je i dalje otvoreno", zaključio je stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u.