Trilaterala na Jahorini

Lideri Srbije, Hrvatske i BiH pozdravili su na današnjem samitu trilaterale na Jahorini formiranje Veća ministara BiH, rezultate hrvatskog referenduma o članstvu u EU, kao i pomake koje su napravile Srbija i BiH u procesu evrointegracija, saopštio je novinarima predsedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić.

Komšić, koji je kao domaćin neformalnog trilateralnog sastanka predsednika Srbije, Hrvatske i BiH otvorio zajedničku konferenciju za novinare članova Predsedništva BiH i predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadića i Ive Josipovića, kazao je da je data puna politička podrška borbi protiv organizovanog kriminala, što je, kako je rekao, bila i glavna tema razgovora.

Na sastanku je, kako je dodao, bilo reči i zajedničkom apliciranju za fondove EU za prekograničnu saradnju, zatim o međusobnom zastupanju u konzularnim stvarima u trećim državama, pripremama za promenu graničnog režima i zajedničkim kandidaturama za sportska dešavanja.

Jedna od tema razgovora bila je i inicijativa predsednika Hrvatske Ive Josipovića da se procesuiranje odgovornih za ratne zločine olakša međudržavnim sporazumom.

Tadić i Josipović o sporazumu o suđenju za ratne zločine

Tadić je podržao inicijativu hrvatskog predsednika Ive Josipovića da se procesuiranje odgovornih za ratne zločine olakša međudržavnim sporazumom.

BiH nije podržala inicijativu hrvatskog predsednika.

Tadić je rekao da Srbija istovremeno podržava i ohrabruje pozitivne korake koje na polju pravnog procesuiranja osumnjičenih za ratne zločine čini Hrvatska, i podsetio da je jedno od prioritetnih pitanja iz bliske zajedničke prošlosti rasvetljavanje sudbine nestalih osoba.

"Srbija će insistirati da se i u budućnosti procesuiraju ratni zločini, i zato se pridružujemo inicijativi predsednika Josipovića", rekao je Tadić, i pozvao sve države u regionu da u pravnim procesima odgonetnu šta se dešavalo za vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, krivce za zločine stave iza rešetaka i doprinesu pomirenju.

"U tom pogledu Srbija više nije ista zemlja kao nekada", rekao je Tadić i dodao da je naša zemlja u toj oblasti proteklih godina uložila ogromne napore.

On je podsetio da se u Srbiji od prošlog sastanka trilaterale u julu, na Brionima, desio suštinski pomak po pitanju procesuiranja ratnih zločina time što je okončana saradnja sa Haškim tribunalom.

"U međuvremenu smo imali i pozitivnu ocenu Evropske komisije koja se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i reforme pravosuđa u Srbiji, tako da je i to suštinski doprinos našoj trilateralnoj saradnji", istakao je Tadić.

Predsednik Hrvatske izjavio je da bi sporazum o suđenju za ratne zločine prema mestu prebivališta doprineo efikasnijem procesuiranju, a istovremeno bi onemogućio politizovanje slučajeva ratnih zločina.

Josipović je rekao novinarima na Jahorini da je sa predsednikom Tadićem razgovarao o sklapanju bilateralnog sporazuma o tom pitanju i istakao da niko ko je počinio zločine ne sme ostati nekažnjen.

Prema Josipovićevim rečima, iako je napravljen ozbiljan napredak u svim zemljama u domenu kvaliteta samih suđenja, i danas postoje problemi, koji su se, kako je naveo, pokazali u slučaju Purda i nekim drugim primerima suđenja za ratne zločine.

"Takvi slučajevi su pokazali da postoji potreba bolje koordinacije, pa i razgovora o drugačijoj nadležnosti da bi se izbeglo politiziranje slučajeva ratnih zločina", naveo je Josipović.

On je istakao da je put ka tome upravo sklapanje bilateralnog sporazuma o kome je razgovarao sa predsednikom Tadićem.

"Mislimo da je to vrlo važno da bi se, s jedne strane, efikasno progonili počinitelji ratnih zločina, a da bi se, s druge strane, izbeglo politiziranje suđenja i da bi se lakše rešavala brojna pitanja vezana za ratne sukobe, a u prvom redi pitanje nestalih", rekao je Josipović.

Prema njegovim rečima, još ima previše nerazjašnjenih sudbina, a to pitanje je, kako je naveo "posebno važno u humanitarnom i političkom smislu".

BIH bez "tročlane" saglasnosti o Josipovićevoj inicijativi

Komšić je dodao danas da Bosna i Hercegovina nije podržala inicijativu hrvatskog predsednika Iva Josipovića da se optuženima za ratne zločine sudi prema mestu prebivališta, ali i da se traži modalitet koji bi ipak omogućio učešće u sporazumu.

Komšić je rekao novinarima da je Sarajevo odbilo inicijativu jer o tome ne postoji saglasnost u tročlanom predsedništvu BiH, ali da ipak postoji modalitet koji je samo na nivou radnog predloga.

"Ideja je da se sa naše strane da političko ovlašćenje tužilaštvu BiH da, po proceni tužilaca ili kolegijuma tužilaca, može da prepusti određeni slučaj drugoj državi ukoliko proceni da će tako suđenje biti efikasnije, a pristup dokazima bolji", naveo je Komšić.

Prema njegovim rečima, pitanje ratnih zločina posebno je osetljivo u BiH, koja je, kako je naveo, najviše pogođena ratom devedesetih.

"Za nas jeste prirodno da insistiramo da se sudi prema mestu izvršenja zločina", rekao je Komšić i dodao da su Srbija i Hrvatska otvorile mogućnost sklapanja bilateralnog sporazuma, a da će BiH raditi na traženju načina da se i BiH priključi toj vrsti saradnje.

"Takav predlog, međutim, mora da prođe organe BiH i da se o njemu izjasne Veće ministara i ministar pravde", naveo je Komšić.

Na pitanje novinara kako će tužilaštvo BiH prihvatiti takav predlog kada je stopiralo slučajeve u kojima se sudi za zločine počinjene nad Srbima, poput "Dobrovoljačke ulice", on je rekao da se ne slaže sa tom konstatacijom, ali i da ne može da komentariše rad tužilaštva.

"To se zove politički pritisak i nemojte to od mene tražiti", naveo je Komšić.

Upitan da obrazloži sa kojom se konstatacijom ne slaže on je rekao:

"Sa tom da brojite zločine i počinioce zločina na taj način".

Upitan za komentar činjenice da je BiH odbila da ratifikuje Sporazum o saradnji tužilaštava dve zemlje, nakon čega je ubrzo došlo i do stopiranja "slučaja Dobrovoljačka", on je rekao da taj sporazum nije prošao neophodne procedure.

"Nije zaustavljena ratifikacija, jer je nije ni bilo, odnosno, jer sporazum nije prošao proceduru", rekao je Komšić.

Tadić: Iskoristimo svoje unutrašnje resurse

Tadić je dodao da države regiona moraju u uslovima svetske ekonomske krize da iskoriste sve unutrašnje ekonomske resurse, ali i da učine sve da pomognu državama evrozone da se izbore sa problemima.

Tadić je istakao da radna mesta u regionu zavise od situacije u evrozoni, ali i sposobnosti samih država Balkana da iskoriste sve svoje skrivene resurse.

Objasnivši da je fokus u razgovoru stavio upravo na vezu ekonomskih kretanja u svetu i situacije u regionu, Tadić je konstatovao da nijedan od lokalnih napora ne može da donese rezultate ako kriza na širem planu ne bude savladana.

"Potrebno je u vremenu pred nama pronaći sve potencijalne unutrašnje resurse za razvoj, kao što su mineralna nalazišta, kompanije koje bi zajedničkim nastupima mogle osvajati poslove na trećim tržištima ili naučna saradnja", rekao je Tadić. Prema njegovim rečima, niko u ovome trenutku ne može da predvidi kakva će biti budućnost EU i njenog finansijskog sistema, ali države regiona u narednim mesecima dok ne dobiju odgovor na to pitanje ne treba da stagniraju već da nastave da sprovode unutrašnje reforme u saglasnosti sa principima EU.

"Danas se svi borimo za nova radna mesta i svi se suočavamo sa krizom zapošljavanja. Procenjuje se da je nezaposlenost u regionu na nivou između 14 i 23 odsto, i ta činjenica preti stabilnosti naših društava. Ako ne pronađemo rešenje u dogledno vreme, ako u EU ne pronađu rešenje u dogledno vreme, mi ćemo biti u izuzetno teškom položaju", upozorio je Tadić.

On je precizirao da su na današnjem sastanku predstavnici tri države, iako su konkretni ekonomski projekti pre svega pitanje za vlade, prodiskutovali o mogućnosti saradnje u velikim saobraćajnim infrastrukturnim projektima i oblasti energetike, odnosno iskorišćavanja vodnih potencijala.

"Jedna od najvažnijih inicijativa je dovršavanje panevropskih koridora, posebno dvokolosečne pruge na koridoru 10 što je od suštinskog značaja za razvoj čitavog regiona", rekao je Tadić.

Tadić priželjkuje podršku regiona Jeremiću

Tadić je dodao da bi bilo dobro da države u regionu podrže kandidaturu srpskog ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića za funkciju predsednika Generalne skupštine UN.

"U politici i u diplomatiji postoji 'nevidljivo knjigovodstvo', o kome je pisao i Ivo Andrić, naš zajednički pisac", rekao je Tadić u razgovoru sa novinarima.

On je istakao da bi bilo najbolje da u svim regionalnim pitanjima, pa i pitanju kandidature Jeremića, glasovi iz regiona budu objedinjeni, ali nije osporio pravo i država i pojedinaca da po bilo kom pitanju imaju svoj stav.

Na sastanku trilaterale, prema rečima domaćina, predsedavajućeg predsedništva BiH Željka Komšića, nije bilo reči o Jeremićevoj kandidaturi.

Tadić je rekao da ima poverenja u šefa srpske diplomatije, a Komšić da - nema.

Komšić je objasnio da je protiv kandidature Jeremića iz ličnih razloga:

"Ja sam protiv te kandidature. To je moj lični stav. Nisam siguran da je zaslužio moje poverenje", rekao je Komšić.

Tadić ostao na Jahorini zbog nevremena

Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Ivo Josipović, ostali su po završetku trilateralnog sastanka na Jahorini, jer su im vremenske neprilike i stanje na putevima u Bosni i Hercegovini onemogućili povratak.

Tadić i Josipović odložili su povratak u Beograd, odnosno Zagreb, zato što sneg i niske temperature otežavaju saobraćaj na putevima u tom i drugim delovima Bosne i Hercegovine, ali i celom regionu.