Tadić: Kad je klima u pitanju, sledimo EU

KOPENHAGEN - U procesu očuvanja planete i novog režima političkog odnosa prema klimatskim promenama, Srbija će se pridružiti stavovima Evropske unije (EU), izjavio je danas FoNetu predsednik Srbije Boris Tadić, koji u Kopenhagenu učestvuje u završnici Konferencije Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama.

Sada kada imamo deblokiran Prelazni sporazum i očekujemo ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i dalje korake ka članstvu u EU, pored svih ostalih obaveza, preuzimamo i one koje se odnose na klimatske promene, rekao je Tadić.

On je podsetio da je Srbija i u prethodnom periodu bila aktivna u multilateralnim institucijama na ovom planu.

Tadić je, pri tome, pomenuo angažovanje, u ime države Srbije, ministra za zaštitu životne okoline Olivera Dulića, koji na konferenciji Kopenhagenu učestvuje u svojstvu predsedavajućeg Programa UN za zaštitu životne sredine.

U ovom trenutku, naravno, mi ne možemo da preuzmemo obaveze kako to žele da preuzmu i spremne su druge, bogatije i razvijenije članice EU, naglasio je Tadić, koji smatra da bi čitav taj proces trebalo sagledavati i kao proces koji omogućava dalji razvoj.

Mnoge zemlje upravo danas svoj razvoj baziraju na novim tehnologijama, u građevinarstvu ili energetici, i mislim i da će u godinama koje predstoje i Srbija morati da se razvija u tom pravcu, rekao je Tadić.

On je napomenuo da je Vlada Srbije već duboko u planiranju obaveza za članstvo u EU, ističući da bi u predstojećim reformama bilo dobro da se predvide i oni potezi koji su vezani za zelenu ekonomiju, što donosi i nove investicije i nova radna mesta.

Uvek insistiram na tome da bi trebalo da radimo više na energetskoj efikasnosti, jer je poznato da se kod nas troši mnogo više energije nego što je to korisno, ukazao je Tadić.

Činjenica da naše kuće nisu građene po standardima u EU, prilika je za građevinarstvo, a to što ni naše fabrike i elektrane nisu građene po sistemima zaštite životne sredine, nova je prilika za investitore i za nove tehnologije, poručio je Tadić.

Prema njegovim rečima, kada se tretira pitanje zagrevanja zemlje i efekta staklene bašte, trebalo bi imati na umu da se Srbija nalazi na specifičnom prostoru jugoistočne Evrope i da nema pristup morima.

Zato je za nas, kako je naglasio, od posebne važnosti u kojem pravcu će ići klimatske promene, naročito kada je reč o pijaćim vodama.

Srbija ima značajne resurse pijaće vode i zbog toga investicije u ovu oblast moraju biti planirane na vreme, istakao je Tadić.

Povodom pominjanja mogućnosti izgradnje nuklearnih elektrana u Srbiji, Tadić je ocenio da "pokušavamo da pređemo jedan most do koga još nismo stigli" i naglasio da bi to pitanje u ovom trenutku trebalo, pre svega, da razmotri stručna javnost.

"Hajde da prelazimo, figurativno rečeno, one mostove na kojima se trenutno nalazimo, to znači investicije u hidroelektrane i obnovljive izvore energije", precizirao je Tadić.

On je podsetio da je ovih dana Vlada Srbije donela značajnu odluku koja je dala podsticaj proizvodnji električne energije na vetar, ističući da su važne i investicije u termoelektrane sa novim tehnologijama.

Nedavno je potpisan i memorandum o razumevanju sa velikom nemačkom energetskom kompanijom RWE, koja je, prema rečima Tadića, spremna da investira između tri i šest milijardi evra u energetska postrojenja.

Time bi Srbija postala čvorište u snabdevanju električnom energijom u jugoistočnoj Evropi, rekao je Tadić, naglašavajući značaj i gasovoda Južni tok.

Srbija će novom režimu politike zaštite životne sredine pristupati baš kao i zemlje EU, menjajući svoju ekonomiju korak po korak i prilagođavajući je novim tehnologijama, koje će privući nove investicije iz sveta i doprinositi zaštiti životne sredine, poručio je Tadić.

Ali, pored novih investicija, dodao je on, moramo doprineti smanjenju zagađenja koje proizvode postojeća postrojenja u Srbiji, kao što su Rafinerija Pančevo, Petrohemija, Rafinerija Novi Sad i druge.

Ukazujući na izuzetan potencijal koji pruža zelena ekonomija, Tadić je rekao i da se pridružuje ministru Duliću u akciji davanja podsticaja ljudima u Srbiji, kroz bankarske kredite, da oblažu svoje kuće izolacionim materijalima, štede energiju i doprinose zaštiti životne sredine.

U Kopenhagenu se danas, završnog dana konferencije koja je počela 7. decembra, okupljaju lideri zemalja sveta.

Cilj te konferencije jeste postizanje novog globalnog sporazuma za borbu protiv klimatskih promena, koji bi posle 2012. godine zamenio sadašnji Kjoto protokol.