Promenite veličinu slova
     
06. mart 2008. | 11:01 | Izvor: FoNet

Svi naši referendumi

BEOGRAD - U proteklih 19 godina građani Srbije izjašnjavali su se na šest referenduma, od kojih je jedan već bio o Kosovu.

Teme su bile: ustavni amandmani, redosled - da li prvo Ustav pa izbori ili obratno, državni simboli - himna i grb, potvrđivanje ustavnih amandmana, učešće stranih posrednka u rešavanju probema na Kosovu i Metohiji, predlog Ustava.

Građani u Srbiji nisu se, međutim, nikad izašnjavali o svojoj državnosti!

Rekord po posezanju za referendumom, kao načinom da se ispita i utvrdi volja građana, zabeležen je u vreme vlasti Slobodana Miloševića: od 1989. do 1998. godine, organizovano ih je pet.

Milošević je, najpre 28. marta 1989. godine zatražio podršku za politiku koju vodi. Građani izjašnjavali o ustavnim amandmanima koji su, kako je objašnjeno, vraćali Srbiji državni i ustavni suverenitet. Dobio je podršku, a u maju te godine postao je predsednik Predsedništva Socijalističke Republike Srbije u sastavu SFRJ.

Referendumom izabrali petokraku i Marš na Drinu

Godinu dana kasnije, referendumsko pitanje u Srbiji bilo je: da li prvo doneti ustav pa raspisati prve višestranačke izbore ili obratno. Ogromna većina građana koji su izašli
- 96,8 odsto - glasalo je za prvenstvo Ustava. Srbija je tako dobila jednostranački najviši pravni akt.

Kosovski Albanci su bojkotovali i ove referendume, kao i sve kasnije izbore u Srbiji.

Na referendumu 1992. godine, građani su pitani kakve državne simbole žele. Većina je tada bila za zadržavanje petokrake na zastavi, ali i za to da državna himna bude "Marš na Drinu", kao i da grb ima oblik štita sa četiri ocila.

Iste godine održan je i referendum o potvrđivanju amandmana na republički Ustav, koji je predviđao održavanje prevremenih izbora u Srbiji. Ovaj referendum nije uspeo.

Referendum “nije dozvolio” strane posmatrače na Kosovu

Na predlog Vlade, Skupština Srbije raspisla je 23. aprila 1998. godine referendum o tome da li bi u rešavanju problema Kosova trebalo da učestvuju strani posrednici.

Odazvalo se 73,05 odsto građana. Protiv učešća stranih predstavnika izjasnilo se 94,73 odsto. Srpsko biračko telo činilo je 5.297.776 ljudi. Usledilo je bombardovanje NATO koje je 1999. godine završeno uvođenjem međunarodnog protektorata na Kosovu i Metohiji. Ujedinjene nacije donele su Rezoluciju 1244 o Kosovu.

Posle 5.oktobra 2000., u Srbiji je održan je jedan referendum - o predlogu Ustava. Po prvi put je trajao dva dana - 28. i 29.oktobra 2006. Izjašnjavanje je uspelo jer je izašlo 54,91 odsto biračkog tela. Predlog Ustava je prihvaćen pošto je izbrojano 3.521.724 glasa "za" i 97.497 glasova "protiv".

Više političko a manje demokratsko pitanje

Posle raspada SFRJ, 1992. godine, u Srbiji, pod Miloševićem, nije, za razliku od Crne Gore, bilo referenduma o formiranju moderne federacije dve republike - Savezne Republike Jugoslavije. Na referendum tim povodom u Crnoj Gori izašlo je dve trećine građana, a za zajedničku državu sa Srbijom bilo je 92,96 odsto, dok je protiv bilo
7,04 odsto.

U Crnoj Gori je, 21. maja 2006. godine, organizovan referendum o odvajanju od Srbije. "Za" nezavisnu Crnu Goru bilo je 55,3 odsto građana koji su izašli. Novu državu Srbija je priznala 12 dana od proglašenja njene nezavisnosti

U Srbiji o ovom pitanju referenduma nije bilo. Ipak, posle odvajanja Crne Gore, Srbija je, pošto je ostala sama, 6.juna 2006. godine, postala nezavisna država.

Referendumsko izjašnjavanje nije uređeno međunarodnim pravnim aktima, već je to deo nacionalnih zakonodavstava. Zbog toga je to, po nekim teoretičarima, bez obzira na temu, više političko a manje demokratsko pravno pitanje. Ovakvu tezu, oni potkrepljuju i nespornom suprematijom međunarodnog nad unutrašnjim pravom, što umanjuje značaj eventualnih odluka koje se tiču međunarodnih odnosa.

Podeli vest sa prijateljima:
SRODNE VESTI
Vreme
Trenutno stanje
Novi Sad
1
°C
1010mb
1m/s
RTV Facebook