Srpsko-mađarski odnosi na uzlaznoj liniji

ANDREVLJE - Kopredsednici Mešovite srpsko-mađarske komisije za manjinska pitanja, Bojan Pajtić i Ferenc Gemeši, ocenili su danas, posle sednice tog tela u centru "Andrevlje" na Fruškoj gori, da su odnosi dve države na izlaznoj liniji, a položaj nacionalnih manjina sve bolji.

Članovi Komisije su se prvi put sastali posle četiri godine, a prema rečima državnog sekretara za manjinska i nacionalna pitanja u Uredu predsednika mađarske vlade Gemešija razlog za tako dugu pauzu su bili raspad državne zajednice Srbija i Crna Gora i neke druge okolnosti.

"Nedavno novoizabrani kopredsednici su rešili da, koliko je to moguće, nadoknade propušteno u interesu naroda sa obe strane granice", rekao je Pajtić nakon što su on i gost iz Budimpešte potpisali zapisnik sa današnje sednice.

Prema rečima obojice kopredsednika, razgovaralo se o uobičajenim temama koje tište svaku nacionalnu manjinu, kao što su očuvanje identiteta, razvoj kulture i upotreba maternjeg jezika, ali se prešlo i na širu tematiku vezanu za prekogranične projekte i privredni razvoj.

"Očuvanje jezika i tradicije jedne manjine nije dovoljno, ukoliko nisu obezbeđeni uslovi za normalan život ljudi. Zbog toga je unapređenje privrednog ambijenta od izuzetnog značaja, a nastojaćemo da iskoristimo svaki evrocent koji nam stoji na raspolaganju u fondovima Evropske unije", istakao je Gemeši.

On je, u tom kontekstu, najavio otvaranje Srpskog kulturnog centra u Budimpešti, ali i dalju izgradnju puteva u pograničnom području i otvaranje novih graničnih prelaza.

Srpska strana je predložila da se prelazi kod Bačkog Brega, Bajmoka i Đale podignu na viši, međunarodni nivo, a da se otvori novi kod Bačkih Vinograda.

"Podržavamo otvaranje Srpskog kulturnog centra kao krovne institucije Srba u Mađarskoj, ali i dalji rad 'Tekelijanuma' i Muzeja Budimske eparhije Srpske pravoslavne crkve u Sentandreji", istakao je Pajtić.

Član mađarske delegacije u današnjim razgovorima, predsednik Samouprave Srba u Mađarskoj Ljubomir Aleksov je, tim povodom, izjavio Tanjugu da bi Srpski kulturni centar trebalo da se otvori u zdanju broj 49 u Nađmeze ulici u Budimpešti, gde se štampaju Srpske narodne novine i gde se nalazi sedište Demokratskog saveza Srba u Mađarskoj.

Na skupu je bilo reči i o nekim osetljivim pitanjima, poput povremenih incidenata u Vojvodini, navodno na etničkoj osnovi, i nastojanja da se, posle više od pola veka, sačini istiniti prikaz žrtava u pokrajini tokom i neposredno posle Drugog svetskog rata.

"Vojvodina je izrazito mešovita sredina, u kojoj 35 odsto stanovništva čine manjinci, pa je teško zamisliti bilo šta jednonacionalno, bilo lepo ili ružno. Zato kod kvalifikacije tuča i nekih drugih incidenata treba biti krajnje oprezan", rekao je Pajtić.

Obe strane su, pak, konstatovale da bi o prošlosti trebalo da govore stručnjaci, pre svih istoričari, a ne političari, uz pozitivnu ocenu da su neka istraživanja o posledicama ratnih strahota već obavljena.