Slecinger: Vreme je za "plan B"

Umesto što se bavi statusom Kosova, čiji se ishod, bojim se, ne može izmeniti, srpska diplomatija treba da pređe na "plan B" i u potpunosti se okrene pregovorima sa Prištinom o mnogim otvorenim pitanjima, poručio stručnjak za Balkan vašingtonskog "Vudro Vilson centra" Martin Slecinger.

On je u razgovoru za današnje izdanje Novosti izjavio da je rezolucija koju je Srbija podnela Generalnoj skupštini UN "još jedna u nizu diplomatskih akrobacija kojom se troši vreme".

I da rezolucija bude usvojena, ona nema obavezujući karakter, smatra Slecinger i ukazuje da se Srbija zbog nje "dodatno konfrontirala sa EU i SAD".

"Treba sarađivati sa najvećim državama da bi se obezbedila podrška za kompromisni dokument, koji će usvojiti Savet bezbednosti, a koji bi lansirao pregovore Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom Brisela i UN", rekao je Slecinger.

Prema njegovom mišljenju tema tih razgovora mogla bi da budu  "tehnička, ali donekle i statusna pitanja, a tu mislim na granice, pitanje autonomije za sever Kosova".

Slecinger smatra da bi mišljenje MSP moglo da izazove talas zahteva za otcepljenjem i da bi on mogao da počne "odmah i to sa zahtevom Albanaca u Makedoniji", napominjući da bi mogao da navede "minimum još 20 zemalja kojima preti ovaj problem".

Ukazujući da je otcepljenje u suprotnosti sa Dejtonom, Slecinger je rekao  da "suštinski građane RS ništa ne sprečava da se o tome izjasne na referendumu".

"Verovatno bi i značajan deo međunarodne zajednice priznao RS kao nezavisnu državu", zaključio je on.

"Kosovo je opasan presedan i žalosno je što je MSP samo doprineo komplikovanju tog pitanja. Očigledno se više ceni kršenje nego poštovanje međunarodnog prava. Naročito se tako ponašaju velike sile, uključujući i SAD", ocenio je Slecinger.

On smatra da još postoji opasnost od težnji za stvaranjem "velike Albanije".

"SAD i EU su uložile veliki napor da spreče stvaranje "velike Srbije", ne verujem da će sada podržati slične težnje Albanaca, jer bi to još više destabilizovalo region."

"Slažem se da američko rano priznavanje Kosova i prethodno ohrabrivanje njegove nezavisnosti nije bilo dobro, da nimalo nije doprinelo uspostavljanju stabilnosti na tom prostoru i da je samo pogoršalo odnose Beograda i Prištine", rekao je Slecinger, dodajući da se sada ne može nazad.

"Srbija treba da se okrene najvažnijem cilju - ulasku u EU", poručio je Slecinger i ocenio da je "mnogo realnije" sa Srbija uđe u EU nego da sačuva Kosovo.

"I Amerika i EU su svesne da je prijem Srbije i drugih balkanskih zemalja jedini put za dugoročnu stabilnost i regiona i Evrope. Očekujem da Srbija uđe u EU za tri-četiri godine", rekao je Slecinger.