Skupštinu dijaspore biraju Srbi iz rasejanja, a ne Vlada Srbije

Gostujući u emisiji "Upitnik" Radio-televizije Srbije Srećković je naglasio da zakon predviđa 42 člana skupštine dijaspore - koordinatora sa pet kontinenata, kao i proceduru verifikacije predloga kandidata za koju će biti zadužen poseban interministarski savet, odnosno predstavnici svih ministarstva.

Podsetivši da je završena dvomesečna javna rasprava o Nacrtu zakona i da vlada treba do kraja februara utvrdi predlog zakona, on je rekao da je radna grupa Ministarstva za dijasporu uzela u obzir sve predloge koji su u skladu sa zakondavstvom Srbije i Evropske unije.

Teškoće u izboru

U razgovoru je učestvovao i poverenik organizacija Srba iz Švedske i bivši savetnik švedske vlade za pitanja dijaspore Nikola Janjić. On je ukazao na moguće teškoće oko izbora koordinatora jer mnogi naši ljudi u inostranstvu nisu povezani sa zvaničnim organizacijama pa tako neće svi imati mogucnost da učestvuju u predlaganju, niti da budu birani.

Samo oko dva odsto srpskog življa iz rasejanja, kako je rekao, povezani su sa organizacijama pa bi koordinatore predlagao samo manji broj naših ljudi iz dijaspore.

Prema rečima ministra, država će uvažiti želje dijaspore i predloge zvaničnih organizacija za formiranje skupštine dijaspore koja će prvi put institucionalno povezati maticu i naše ljude u inostranstvu koji osećaju pripadnost Srbiji.

Konkurs će biti javan, kako je rekao, što ne isključuje predloge izvan organizacija sa ciljem da se stvori što bolja koordinacija i veza matice i dijaspore.

Rešenje problema

Odgovarajući na pitanja vezana za problem služenja vojnog roka koja su postavljali poverenici dijaspore iz zemalja u okruženju, Srećković je rekao da očekuje da će taj problem mladih Srba iz dijaspore koji nisu ispunili vojnu obavezu biti rešen do 2010. ili 2011. godine, kada Vojska Srbije bude profesionalizovana.

Do tada, kako je rekao, ostaje da budemo tolerantni prema tim mladim ljudima.

Branko Radošević, koji je nedavno imenovan za generalnog konzula Srbije u Njujorku, rekao je da se na svaki način izlazi u susret tim mladim ljudima. On je podsetio na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića prema kojoj treba razmisliti i o mogućnosti služenja civilnog vojnog roka u našim diplomatskim predstavništvima.

Prema podacima iznesenim u emisiji, oko 3,5 miliona Srba živi u rasejanju a prvi zakon o dijaspori trebalo bi da reši decenijama zapostavljen odnos sa ljudima koji su u bivšem režimu smatrani političkim protivnicima, uspostavi partnerstvo na ekonskom planu i omogući kulturne i obrazovne veze sa maticom.

Moramo ih ohrabriti da ulažu u Srbiju, da pomažu njen ekonomski razvoj a to znači, zaključio je ministar Srećković, da radimo na zakonskim rešenjima, na pojednostavljenju adminstracije i posebno na smanjenju korupcije.