Ћир
Hu
13. maj - Sveta mučenica Glikerija
Filip Neri, Dizma, Zdenko
5. Redžeb 1433.
5. Sivan 5772.
Skupština: Sudije i tužioci na dodatno školovanje
BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je na današnjoj sednici više zakona među kojima su Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji i izmene Zakona o državnim službenicima, Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, kao i Zakon o popisu poljoprivrede, te Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Zakon o tajnosti podataka i set od šest pravosudnih zakona.
Poslanici su usvojili zakone o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, o dopuni Zakona o sudijama, o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i Zakona za borbu protiv visoko-tehnološkog kriminala, kao i Zakon o Pravosudnoj akademiji.
| Stari pasoši važe do 31. decembra 2010. |
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, kojim se rok važenja plavih pasoša produžava do kraja 2010. godine. Usvojenim izmenama se produžava važenje tih pasoša do 31. decembra 2010. godine, umesto do kraja ove godine, kako je prvobitno bilo predviđeno. U obrazloženju je navedeno da je izmena neophodna zbog toga što diplomatsko-konzularna predstavništva Srbije u određenim državama još nisu tehnički opremljena za akviziciju biometrijskih podataka. Zbog toga srpski državljani koji zahtev podnesu u tim predstavništvima čekaju i više meseci na izradu novih, biometrijskih pasoša u zemlji i na njihovu dostavu u inostranstvo. "Imajući u vidu propisano važenje pasoša na starom obrascu do kraja ove godine i gotovo objektivnu nemogućnost da se u ovom roku svima koji traže izdaju biometrijski pasoši, a što bi proizvelo velike posledice po naše državljane u inostranstvu, predlaže se da pasoši na starom obrascu ostanu na snazi do 31. decembra 2010. godine", naveo je predlagač. Zakonom je predviđeno da se deci mlađoj od tri godine pasoš izdaje sa rokom važenja od tri godine, a onima od tri do 14 godina na pet godina. |
Zakonom o Pravosudnoj akademiji, čija će primena početi od 1. januara 2010. godine, propisano je da od oktobra 2012. godine svi kandidati za sudije i tužioce koji budu konkurisali za mesto u osnovnim sudovima i tužilaštvima moraju završiti i dve godine te akademije.
Sedište Akademije planirano je da bude u Beogradu, u Karađorđevoj 14, gde je sada smešten Pravosudni centar, a da se osnuju kancelarije u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, gde će biti sedišta apelacionih sudova i gde će se, takođe, održavati obuka.
Za upis na Akademiju polagaće se prijemni ispit, koji obuhvata praktični i teorijski deo, kao i test ličnosti, a polaznici će dve godine biti ocenjivani i na kraju polagati završni ispit.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca određuju broj kandidata koji će se upisivati na Akademiju.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova se dopunjuju određene odredbe, a nadležnost višeg suda proširuje se i na sporove zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis i propuštanje objavljivanja informacije.
Na taj način se postiže da za sve vrste sporova, koji su propisani Zakonom o javnom informisanju, bude nadležan viši sud, umesto da nadležnost bude podeljena između osnovnog i višeg suda.
| Usvojen zakon iz oblasti energetike |
Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11 u južnoj Srbiji, od Niša do granice sa Makedonijom. Po zakonu,preduzeće Jugorosgas određeno je za korisnika eksproprijacije. Taj zakon je donet jer po opštem Zakonu o eksproprijaciji Jugorosgas ne ispunjava uslove da bude utvrđen za korisnika eksproprijacije. Jugorosgas je osnovan na osnovu međunarodnog sporazuma nekadašnje Vlade SRJ i Rusije kojim je dogovorena saradnja u izgradnji i eksploataciji gasovoda na teritoriji nekadašnje SRJ. Prvobitno je Srbija u tom zajedničkom preduzeću koji su osnovali NIS i ruski Gaspromom imala 50 odsto vlasništva, a trenutno je Srbija vlasnik 25 odsto akcija tog preduzeća. Jugorosgas obezbedio je nešto više od 39,2 miliona dolara i to za deonicu Niš - Leskovac oko 17,2 miliona dolara i za deonicu Leskovac - Vranje - makedonska granica 22 miliona dolara. Zakon o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11 stupiće na snagu narednog dana od dana njegovog objavljivanja u Službenom glasniku. |
Dopunama Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu predviđen je izuzetak od zabrane da sudije i tužioci vrše javnu vlast, pa će tako oni ubuduće moći da učestvuju u donošenju odluka na Pravosudnoj akademiji.
Sudijama i tužiocima je omogućeno da budu članovi organa upravljanja te institucije, kao i da učestvuju u donošenju odluka koje su od značaja za njen rad, jer poseduju posebna znanja koja se stiču praksom.
Izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine se po prvi put omogućava snimanje glavnog pretresa radi javnog prikazivanja, a snimanje suđenja za ratne zločine, uz prethodno pribavljanje mišljenja stranaka, odobrava predsednik suda.
Snimanje suđenja obavljaju sredstva javnog informisanja, a ukoliko je odobreno snimanje glavnog pretresa, sudsko veće može, iz opravdanih razloga, da odluči da se pojedini delovi pretrese ne snimaju.
Svedok saradnik pripadnik oružane formacije
Izmenama zakona tužilac za ratne zločine može sudu predložiti da se kao svedok saradnik ispita pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije, protiv koga se vodi krivični postupak, a koji je u potpunosti priznao izvršenje zločina.
Svedok saradnik u postupcima ratnih zločina ne može biti pripadnik oružane formacije, državnog organa ili političke organizacije za koga postoji osnovana sumnja da je naredio, planirao ili podstrekivao na zločin.
Izmenama zakona u Višem sudu i Apelacionom sudu, koji su oba u Beogradu, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine, a sudije ovih odeljenja raspoređuju predsednici Višeg suda i Apelacionog suda na šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.
Izuzetno od odredba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, takođe, na šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost.
Borba protiv visokotehnološkog kriminala
Zakonom o izmenama Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nadležnost tih tela proširena je i na krivična dela protiv privrede i krivična dela organizovanog kriminala, čime se omogućava efikasnije i brže otkrivanje i procesuiranje počinilaca tih dela.
Državni organi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala nadležni su za krivična dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja javljaju računari, računarski sistemi, mreže i računarski podaci.
Nadležnost tih organa proširena je na krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
Krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine, privrede i pravnog saobraćaja, kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, mreže i računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ostaju u nadležnosti organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Izmenama, se međutim, podiže visina štete koja krivičnim delo treba da bude naneta, kako bi se za njihovo procesuiranje ustanovila nadležnost organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Usvojeni zakoni o smanjenju zaposlenih u administraciji
Poslanici republičkog parlamenta usvojili su danas zakone o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji, prema kojima će bez posla u republičkoj administraciji ostati 2.224, a u lokalnoj 5.648 ljudi.
Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji predviđeno je da maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme ne može biti veći od 28.400.
Trenutno je u republičkoj administraciji, kako je navedeno, zaposleno na neodređeno vreme 30.624 lica, a novim zakonom se predviđa njihovo smanjenje za 2.224, odnosno za 7,26 odsto.
Tim zakona se smanjuje i broj zaposlenih na određeno vreme, lica angažovanih po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, ugovorima o delu, preko omladinske i studentske zadruge, i to maksimalno na 10 odsto od broja zaposlenih na neodređeno vreme.
Trenutno broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev pripravnika) i angažovanih lica po svim osnovama je oko 3.400, a zakon određuje smanjenje tog broja za 560.
Zakonom o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnoj administraciji predviđeno je da se broj stalno zaposlenih smanji za 15 odsto, tako da će bez posla ostati 5.648, od ukupno 37.789 zaposlenih.
Osnovni kriterijum za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih je četiri zaposlena činovnika na 1.000 stanovnika, a oni koji ostanu bez posla dobiće otpremninu i naknadu za nezaposlene.
podeli vest sa prijateljima:
Radio i TV uživo
Ostavite komentar