Skupština razmatra niz međunarodnih sporazuma i protokola

Skupština Srbije nastavila je danas sednicu, a na početku rada poslanici koriste vreme za postavljanje potanja.Posle pitanja trebalo bi da počne rasprava o potvrđivanju većeg broja međudržavnih sporazuma.

Zamenik šefa poslaničke grupe Nove Srbije Miroslav Markićević zatražio je danas od direktora Radio-televizije Srbije (RTS) Aleksandra Tijanića da se večeras u dnevniku javnog servisa izvini građanima zbog prevare sa nagradnom igrom na toj televiziji.

Na početku sednice skupštine Srbije, Markićević je zatražio od "druga Tijanića da skupi malo hrabrosti" i izvini se građanima koji su prevareni i objasni kako će biti nadoknađen novac građanima koji su učestvovali u igri. Dodao je da Tijanić ima moralnu obavezu da to i učini.

On je rekao da je još pre nekoliko meseci postavio pitanje Tijaniću i da je izrazio sumnju da postoji prevara u licitacijama u toj nagradnoj igri, a da je odgovor dobio tek posla intervencije sekretara parlamenta Veljka Odalovića.

Markićević je naveo da mu je Tijanić zamerio što je rekao da je to kockarska igra i dodao da veruje da je u prevaru umešan i neko iz Državne lutrije i RTS-a.

On je negodovao što je Tijanić u odgovoru naveo da takva pitanja poslanika snižavaju etički i civilizacijski nivo Skupštine i zatražio da se to saopštenje Tijanića dostavi specijalnom tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću jer to može, kako je naveo, doprineti utvrđivanju istine.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić zatražio je da vlada dostavi poslanicima protokol koji se odnosi na demarkacionu liniju prema Kosovu.

Aligrudić je ocenio da je nedopustivo da poslanici i javnost nisu videli kopiju tog protokola, da je očigledno da postoje tajna dokumenta, kao i da je nedopustivo da poslanici o tome saznaju iz novina.

Poslanik Srpske radikalne stranke Dragan Stevanović izrazio je nezadovoljstvo odgovorom Ministarstva unutrašnjih poslova na pitanje radikala o mitingu bugarske vladajuće partije organizovanom u opštini Bosilegrad.

Dačić: Zahtevi za azil neće ugroziti viznu liberalizaciju

Zamenik premijera Srbije i ministar policije Ivica Dačić izjavio je danas u parlamentu da zahtevi za azil i readmisija koja iz toga proističe neće ugroziti viznu liberalizaciju i dodao da će Srbija biti kooperativna u rešavanju statusa lica koja nezakonito borave u zemljama Evropske unije.

Ministar je zamolio državljane Srbije da shvate da vizna liberalizacija ne znači pravo na dobijanje azila, sticanje radnih prava i upozorio da će svi koji nezakonito borave u državama EU biti, na osnovu sporazuma o readmisiji koji je stupio na snagu još pre dve godine, vraćeni u Srbiju.

U vezi građana Srbije i Makedonije koji su tražili azil od Belgije i Švedske, Dačić je precizirao da se radi o 400 lica u Belgiji i oko 500 u Švedskoj, uglavnom albanske nacionalnosti i nešto manje romske.

Zahtevi za azilom u te dve države, prema rečima Dačića, značajno su povećani nakon vizne liberalizacije.

Dačić je istakao da su vlasti Belgije i Švedske utvrdile da za ta lica nema osnova za azil, a da je dogovoreno da Srbija I Makedonija istraže da li u procesu odlaska tih lica ima elemenata organizovanosti, odnosno kriminalnih aktivnosti, s obzirom da je utvrđen način kako su tamo otišli.

On je objasnio da su autobusi polazili iz Makedonije i usput kupili i ljude sa juga Srbije.

Dačić je napomenuo da troškove readmisije snose države koje su podnele zahtev, a da samo u pojedinim slučajevima te troškove snosi Srbija.

Dačić je u republičkom parlamentu, gde je poslanicima obrazlagao set predloženih zakona o potvrđivanju međunarodnih sporazuma koji se odnose na policijsku saradnju i readmisiju, rekao da je u 2009. godini bilo 2.191 zamolnica za readmisiju, da su srpske vlasti dale pozitivan odgovor u 1.423 slučaja, a da za ostala lica nije utvrđeno da su državljani Srbije.

U prva dva meseca ove godine podneto je, prema Dačićevim rečima, ukupno 478 zamolnica za vraćanje lica koja nezakonito borave u EU, od kojih je za 304 Srbija dala pozitivan odgovor, za 156 negativan, dok je za 18 lica postupak provere u toku.

Dačić je podsetio da je sporazum Srbije I EU o readmisiji stupio na snagu 1. januara 2008. godine, a da su posebni protokoli o readmisiji potpisani sa Slovenijom, Francuskom, Italijom, Mađarskom, a da su sa Nemačkom, Estonijom, Velikom Britanijom, Maltom, Slovačkom i zemljama Beneluksa u toku pregovori ili su tekstovi protokola već usaglašeni.

Ministar je poslanicima predstavio predložene zakone o potvrđivanju međunarodnih sporazuma koji se odnose na policijsku saradnju i readmisiju, navodeći da su oni potrebni u borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine narkoticima, terorizma.

SRS protiv, DSS za sporazume o policijskoj saradnji, readmisiji

Predloge zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma o policijskoj saradnji i readmisiji danas su opozicione partije Srpska radikalna stranka (SRS) i Demokratska stranka Srbije (DSS ), različito ocenile u Skupštini Srbije u Beogradu.

Poslanici SRS su naveli da ne treba potpisivati sporazume sa zemljama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, dok je DS S navela da u potpisivanje tih dokumenata treba tražiti šansu i priliku za odbranu teritorijalnog integriteta Srbije.

Predstavnici SRS su imali primedbu zašto je 11 tačaka povezano u objedinjenu raspravu, ocenili da se sve čini kako bi se Kosmet faktički udaljio od Srbije i zapitali kako vlasti mogu potpisati bilo kakve sporazume sa Švajcarskom ili Francuskom koje su priznale ilegalni akt privremenih institucija u Prištini.

Poslanici SRS su naveli da kritike koje upućuju ne važe u slučaju Španije koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta ili Izraela koji je "ozbiljna država".

Poslanik DSS Dragan Šormaz je, sa druge strane, kazao da je ovaj set zakona dobar za državu i da takvim putem treba nastaviti..

Šormaz je dodao da je bitno potpisati takve sporazume sa što većim brojem država a posebno velikim kao što je Francuska, kao i a Švajcarskom ili Izraelom.

Ovaj poslanik je objasnio da se u Avganistanu proizvodi 93 odsto heroina u svetu, a da albanska mafija najvećim delom prodaju tu drogu u Evropi i u svetu.

Po Šormazu, tu mafiju čine Albanci sa Kosmeta, koji su državljani Srbije, pošto je u pitanju južna srpska pokrajina.

Albanska mafija novcem od droge finansira jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta i zato je potrebno da Srbija sarađuje sa drugim državama u borbi protiv narko kartela.

Prema Šormazu, dobro je imati sporazume sa Švajcarskom u kojoj su punktovi tog narkokartela i Izraelom jer deo novca od trgovine narkoticima ide u ruke muslimanskih ekstremista koji ga troše za napade na jevrejsku državu.

Dobro je sarađivati sa policijama drugih zemalja jer će biti zatvarani tokovi novca kojima se finansiraju tzv. nezavisnost Kosmeta i tamošnja vlast, rekao je poslanik DSS.

Šormaz je ukazao i da sporazumi o redamisiji pomažu u kampanji da Srbija očuva teritorijalni integritet.

U tom smislu je Šormaz naveo da se u sporazumima sa članicama EU sa kojima su potpisani, kao što je to slučaj predloga sa Italijom o kojem će se poslanici izjasniti, kaže da su srpski državljani oni koji su državljani Srbije u skladu sa zakonima Srbije, što znači i oni koji žive na Kosmetu.

To "zamešeteljstvo", po Šormazu, može Srbiji i da odgovara i primetio da je odlazeća vlada u Rimu priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta, ali da ta odluka nije ni tada, a ni sada išla na ratifikaciju u parlament Italije.