Poseta Medvedeva nova etapa u srpsko - ruskim odnosima

MOSKVA - Poseta predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva 20. oktobra Beogradu biće prilika da se potvrdi karakter strateškog partnerstva, koji ističu i Beograd i Moskva, a ujedno i prilika da se održi "zalet" u ekonomskoj saradnji, pokrenut potpisivanjem gasnog aranžmana.Kako je nedavno izjavio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon susreta sa srpskim kolegom Vukom Jeremićem, predstojeći srpsko-ruski susret na vrhu odrediće pravce dalje saradnje.

"Poseta će označiti novu etapu u srpsko-ruskim odnosima, koji su dobili karakter dugoročnog strateškog partnerstva", naveo je Lavrov.

Prema njegovim rečima, predsednici će tokom susreta u Beogradu moći da konstatuju opipljive rezultate saradnje i utvrde nove pravce.

Ruske investicije u Srbiji

Poseta Medvedeva imaće ekonomski i politički deo.

Ekonomski će se odnositi na dalje ruske investicije u Srbiju i kredit od milijardu dolara koji je Moskva najavila Beogradu. Posle Tadićevog poziva Medvedevu da ruski kapital nastavi da ulaže u srpsku privredu i infrastrukturu, ova poseta će biti šansa za otvaranje novih mogućnosti.

Prema navodima ruskog potpredsednika vlade i ministra finansija Alekseja Kudrina, Srbiji je odobreno do milijardu dolara. Za popunjavanje budžetskog deficita Srbije biće izdvojeno 350 miliona dolara, a preostali iznos će se koristiti za infrastrukturne projekte, pre svega za metro i obilaznicu oko Beograda.

Očekuje se da će Medvedev u Beogradu potvrditi spremnost Moskve da da taj kredit, ali da će insistirati da najavljeni deo novca bude upotrebljen za izgradnju infrastrukturnih objekata od strane ruskih kompanija.

U Moskvi se navodi da je ruska železnica spremna da radi na rekonstrukciji beogradskog železničkog čvora, a da su neke kompanije spremne za izgradnju metroa. Ta pitanja će, međutim, biti predmet daljih pregovora.

Politički kontekst kredita

Smatra se da kredit koji Moskva odobrava Beogradu svakako ima i politički kontekst, i da je to pre svega podrška Tadiću, koji se zalagao za realizaciju gasnog sporazuma. O političkom kontekstu govori i istovremeno odbijanje Moskve da da kredit Ukrajini i poslednji deo tranše kredita Belorusiji.

No, i bez obzira na politički karakter, u Moskvi se smatra da je reč o dobroj šansi da ruski kapital učvrsti svoje pozicije u Srbiji.

Kada je reč o političkom karakteru posete, u Moskvi ističu da je poseta povezana sa obeležavanjem oslobađanja Beograda od fašističkog okupatora zajedničkim snagama.

To se uklapa u strategiju ruskog rukovodstva u borbi protiv "falsifikovanja istorije" i pokušaja omalovažavanja uloge Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom.

Rusija očekuje da će u Beogradu videti čvrstog saveznika uoči obeležavanja 65. godina pobede nad fašizmom, u maju naredne godine. U tom kontekstu i pozdravlja nameru Beograda da pojedinim beogradskim ulicama vrati nazive po sovjetskim vojskovođama.

Kosovsko pitanje

Tema Kosova će sigurno biti nezaobilazni deo razgovora, iako je interes Rusije za Kosovo opao, pogotovu nakon što je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.

Rusko rukovodstvo navodi da je spremno da pruža kompletnu podršku Beogradu u nastojanju da preispita priznavanje nezavisnosti Kosova, ali se u Moskvi smatra da se teško mogu očekivati neke nove samostalne inicijative Moskve tim povodom.

Moskva očekuje takođe da će Beograd na neki način podržati njenu inicijativu o razradi novog sporazuma o evropskoj bezbednosti.

Jeremić: Velika očekivanja u pogledu ekonomske saradnje

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da posete predsednika Dmitrija Medvedeva dolazi u trenutku kada Rusija snažno podržava Srbiju u svim državnim prioritetima, a da su velika očekivanja i u pogledu ekonomske saradnje dve zemlje.

"I pored toga što odnosi ruskog i srpskog naroda traju stotinama godina, sticaj istorijskih okolnosti je takav da je ovo prvi put da predsednik Rusije dolazi u zvaničnu posetu Republici Srbiji. To je samo po sebi izuzetno. Pored toga, dolazi u simbolički veoma važnom trenutku obeležavanja 65 godina od naše zajedničke pobede nad fašizmom u Beogradu," istakao je ministar Jeremić u intervjuu za "Blic".

Jeremić je dalje ukazao da je rasprava u Međunarodnom sudu pravde (MSP) po zahtevu Srbije u pogledu jednostranog proglašenja nezavisnosti vlasti u Prištini "po mnogim kriterijumima, najveći slučaj pred MSP od njegovog osnivanja.

Namera Srbije je bila da problem pokušaja secesije Prištine učini što vidljivijim na međunarodnom planu, i u tome je uspela, konstatovao je Jeremić.

Jeremić je ocenio da je ovo veliki trenutak za međunarodno pravo, sa obzirom na to da će MSP po prvi put od osnivanja raspravljati o legalnosti jednostranog akta secesije bilo gde u svetu.

Prvi je put i da su se svih pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija odlučile da učestvuju u procesu, a nikada se u istoriji nije dogodilo da se toliki broj država prijavi za javnu raspravu, ukazao je srpski šef diplomatije.

Ministar Jeremić je izneo da su "reakcije većine članica UN bile pozitivne i da su im prihvatljivi argumenti Beograda."

"Ukoliko se bude odlučivalo isključivo po pravnim kriterijumima, veoma je teško zamisliti bilo kakav drugi ishod, osim da je jednostranim proglašenjem nezavisnosti prekršeno međunarodno pravo. Činjenicom da su se najuticajnije države sveta prijavile da učestvuju u procesu, smanjuje se prostor za pritisak," konstatovao je dalje Jeremić.

Razmatrajući situaciju u Bosni i Hercegovini (BiH), Jeremić je izrazio nadu "da će na kraju neki dogovor ipak biti postignut, ali ne bih da nagađam u kom vremenskom okviru."

"Ne verujem da bilo ko na Zapadnom Balkanu sumnja da imamo bolju alternativu od integracija u EU, tako da imamo zajednički motiv i cilj," mišljenja je Jeremić.

Šef diplomatije je izneo i da se niko od međunarodnih sagovornika "sa kojima su predstavnici Srbije razgovarali nije založio za ukidanje entitetskog glasanja u organima BiH.

Jeremić je dalje kazao da "Srbija i Unija imaju isto gledanje na budućnost Zapadnog Balkana, uključujući i BiH, a to je članstvo u Uniji".

Šef diplomatije je ukazao da je Beograd u strateškom smislu ponovo najznačajniji centar regiona i neophodno je konsultovati se tu po svim pitanjima značajnim za Balkan.

"U poslednjih nekoliko meseci to je postalo očigledno. Ugostili smo potpredsednika SAD, predstoji poseta predsednika Ruske Federacije i Turske, organizovali smo Samit šefova država centralne i jugoistočne Evrope, ovde su bili mnogi ministri spoljnih poslova iz celog sveta... Ako želite da razgovarate o budućnosti Balkana, Beograd je više nemoguće zaobići," konstatovao je Jeremić.