MSP: Deklaracija o nezavisnosti KiM nije protivna međunarodnom pravu

Međunarodni suda pravde (MSP) u Hagu utvrdio je da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo, rezoluciju 1244, ni međunarodni pravni poredak na Kosovu. Odluku je pročitao predsednik MSP Hisaši Ovada iz Japana.

Od 14 sudija za ovu odluku glasalo je 10, a protiv 4 sudije.

Ovakvu odluku su podržali sudija iz Sijera Leonea Abdul Koroma, iz Jordana On Šokat Al-Kasone, iz Sjedinjenih Država Tomas Burgental, iz Nemačke Bruno Sima, Francuske Roni Abraham, sa Novog Zelanda Kenet Kit, iz Somalije Abdulkavi Jusuf, iz Velike Britanije Kristofer Grinvud i Meksika Bernardo Sepulveda Amor.

Protiv ovakve odluke suda bili su sudija iz Slovačke Peter Tomka, iz Maroka Muhamed Benjuna, Rusije Leonid Skotnjikov i Brazila Antonio Augusto Kankado Trindade.

Sudija iz Kine Ši Đujong nije glasao.

Čak sedam sudija je, međutim, izrazilo protivan ili odvojen stav u vezi sa delovima ili celinom savetodavnog mišljenja.

"Sud je zaključio da usvajanjem deklaracije o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije narušeno opšte međunarodno pravo, ni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, niti ustavni okvir (na Kosovu). Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedno primenjivo pravilo međunarodnog prava", rekao je danas predsednik MSP-a Hisaši Ovada, saopštavajući savetodavno mišljenje suda.

MSP je utvrdio da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeći u pitanje da li takve deklaracije zatim proizvode državnost.

Potvrđujući da, po međunarodnom pravu, pravo na proglašavanje nezavisnosti imaju bivše kolonije ili osvajane teritorije, sud je podvukao da to nije dovelo do ustanovljenja zabrane deklaracija o nezavisnosti van tog konteksta.

Argument da implicitna zabrana proizlazi iz principa zaštite teritorijalnog integriteta država, sudije su protumačile u okviru prakse Saveta bezbednosti UN koji je osuđivao pokušaje secesije, poput Republike Srpske, ali zbog "nelegalne upotrebe sile ili drugih kršenja međunarodnog prava", a ne na osnovu pretpostavljene zabrane u međunarodnom pravu.

Sudija Ovada naznačio je i da princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, po međunarodnom pravu, važi za odnose među državama.

Po savetodavnom mišljenju suda, koje nije obavezujuće za države, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti sa rezolucijom 1244, ni sa privremenim pravnim poretkom koji je u pokrajini njom ustanovljen.

To mišljenje, sud je zasnovano na oceni da autori deklaracije nisu bile "privremene institucije samouprave na Kosovu", već grupa koje je sebe definisala kao "demokratski izabrane lidere naroda Kosova".

"Sud je u vezi s tim zaključio da autori deklaracije o nezavisnosti nisu delovali kao institucije privremene samouprave predviđene ustavnim okvirom, već kao osobe koje su radile zajedno u svojstvu predstavnika naroda Kosova izvan okvira privremene administracije", rekao je sudija Ovada.

Autori deklaracije i sama deklaracija, stoga su, po mišljenju suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog rezolucijom 1244 koja se izričito nije bavila konačnim statusom Kosova, niti "načinom na koji će biti postignut".

"Rezolucija nije unapred odbacivala usvajanje deklaracije o nezavisnosti, zato što su ti dokumenti na dva različita nivoa: deklaracija o nezavisnosti, za razliku od rezolucije, predstavlja pokušaj da se utvrdi konačan status Kosova", utvrdio je sud.

Kako je kazao sudija Ovada, Savet bezbednosti UN rezolucijom 1244 "nije rezervisao za sebe konačno odlučivanje o situaciji na Kosovu i ostao je nem o uslovima za konačni status Kosova".

Sud je tako odgovorio na pitanje koje mu je, na inicijativu Srbije, postavila Generalne skupštine UN: "Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?".

Današnje savetodavno mišljenje MPS ne obavezuje države.

O odluci MSP u Hagu svoje mišljenje izneli su predsednik Srbije Boris Tadić i drugi visoki zvaničnici.

Odluka se čeka već sedam meseci

Na odluku suda se čekalo duže od sedam meseci - od decembra, kada je u Međunarodnom sudu pravde održana višednevna rasprava u kojoj je tokom devet dana mišljenje o proglašenju nezavisnosti Kosova iznelo 29 delegacija.

Ocenu da je proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa međunarodnim pravom iznele su Srbija, Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.

Suprotan stav su, uz kosovske predstavnike, imale Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Holandija, Austrija, Norveška, Danska, Finska, Bugarska, Hrvatska, Albanija, Jordan i Saudijska Arabija.

Predstavnik Burundija je ocenio da će Kosovo nastaviti da postoji kao entitet, bez obzira na odluku Međunarodnog suda pravde.

Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, koju je od tada priznalo 69 država.

Dosadašnja savetodavna mišljenja MSP

Međunarodni sud pravde je od svog osnivanja 1946. godine izdao 24 mišljenja na zahtev UN.

Kako sam Sud naglašava "savetodavna mišljenja Suda nemaju obavezujući karakter. Na međunarodnim institucijama i organima koji su zatražili to mišljenje ostaje da odluče, svojim sredstvima, o tome kako će se dalje postupati sa tim mišljenjem".

Samo pet organa UN, među kojima su Savet bezbednosti i Generalna skupština, kao i 16 specijalizovanih institucija UN, imaju pravo da zatraže konsultativno mišljenje od Suda.

S izuzetkom presude iz 2004. godine, u kojoj je ocenjeno da su delovi zida koji je izgradio Izrael u Palestini nelegalni i da treba da budu srušeni, većina konsultativnih mišljenja Suda bili su poštovani.

Agencija Frans pres ističe da ne treba mešati ovlašćenje Suda kada se radi o savetodavnom mišljenju i njegovog ovlašćenja kada se radi o rešavanju međudržavnih sporova, što je glavni zadatak suda.

Među drugim savetodavnim mišljenjima koje do sada izdao MSP-a nalazi se i mišljenje iz 1971. godine prema kome države članice UN treba da smatraju nelegalnom okupaciju Namibije od strane Južne Afrike, i presuda iz 1996. prema kojoj je "pretnja od upotreba nuklearnog oružja generalno suprotna propisima međunarodnog prava".

Kako navodi agencija Frans pres današnju presudu će pažljivo pratiti manjinske grupe i separatističke organizacije, tražeći u njoj pravni presedan.

Politikolog na univerzitetu u Amsterdamu Žan D'Aspremong, rekao je da su mišljenja MSP-a svode na isticanje već postojećih zakona.

"Iako nije obavezujuće za države savetodavno mišljenje je dobra prilika za Sud da razjasni važeće zakone i obaveze za države", rekao je on.