MKG pojačava pritisak za nezavisnost Kosova

Tim projektom zagovara se otvaranje vrata sprovođenju plana koji je načinio Marti Ahtisari. Nacrtom te rezolucije predviđeno je potpuno stavljanje van snage svih  prethodnih rezolucija o Kosovu, uključujući Rezoluciju 1244, iz juna  1999. godine.Dokumentom se takođe Kosovo definiše kao "specijalan slučaj", uz pozivanje na "posebne okolnosti", uključujući nasilni raspad Jugoslavije, "kao i ogromno nasilje i represiju koji su se dogodili na Kosovu u periodu do i 1999. godine", produženu međunarodnu administraciju i proces određivanja statusa pod pokroviteljstvom UN.

Autori ovog teksta pozivaju se na poglavlje 7 Povelje UN i ocenjuju da  "nerešena situacija na Kosovu nastavlja da predstavlja pretnju međunarodnom miru i bezbednosti". Istovremeno sa ovom zapadnom diplomatskom kampanjom u pirlog nezavisnosti Kosova oglasila se i Međunarodna krizna grupa ocenom da je sprovođenje predloga Martija Ahtisarija "jedini održivi način za rešavanje statusa Kosova", a "svaka drugačija opcija, uključujući široku autonomiju pokrajine, dovela bi do izliva nasilja".

Član Međunarodne krizne grupe, koja podržava Ahtisarija, je - sam Marti Ahtisari. MKG tako saopštava da je rezolucija Saveta bezbednosti UN zasnovana na njegovom predlogu najbolji način da se okonča osmogodišnji status kvo u toj pokrajini, zameni "umorna" privremena administracija UN i - otvore vrata ekonomskom razvoju.

Ahtisarijev predlog, tvrdi MKG, je kompromis koji kosovskim Albancima, u perspektivi, otvara vrata nezavisnosti, dok tamošnjim Srbima omogućava široka prava, bezbednost i privilegovane odnose sa Srbijom, dok Srbiji pruža šansu da raskrsti sa prošlošću i prihvati evropsku budućnost.

MKG nije propustila da prekori Beograd što je, navodno, "ponudio jako malo" predlažući da Kosovo ostane integralni deo Srbije, kao i da u prethodnih osam godina "nije učinio ništa kako bi pokušao da integriše kosovske Albance, ili im ponudi smislene i konkretne aranžmane vezane za autonomiju".

"Umesto toga, Beograd je pokušao da uspostavi osnovu za etničku podelu Kosova duž reke Ibar.To je učinjeno pokušajima da se odugovlači sa usvajanjem rezolucije Saveta bezbednosti, očekujući da bi takav razvoj situacije izazvao preteranu reakciju Albanaca, nasilje, što bi otvorilo vrata takvoj podeli", smatra MKG.Komentarišući najave ruskog veta u Savetu bezbednosti UN, MKG navodi da se Moskva protivi ishitrenim rešenjima, te mogućnošću da Ahtisarijev plan otvori vrata međunarodnim presedanima.

"Kompromisno rešenje može biti moguće i potrebno je pokušati da se postigne", zaključila je MKG.

Kompromis sa Rusijom, međutim, nije izgledan, što je, na neki način, danas iz Moskve potvrdio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, posle susreta predsednika Vladimira Putina i američkog državnog sekretara Kondolize Rajs, rekavši da se "ishod, koji će zadovoljiti sve, na žalost, za sada ne nazire".