Kontakt grupa "traži" ulogu, Polt razočaran što nas nije usrećio

BEOGRAD - Kontakt grupa na jučerašnjem sastanku u Beču očigledno nije donela nikakvu odluku o pregovorima Beograda i Prištine, izjavio je ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić i istakao da je važno da to telo "napravi dobar format za pregovore i predoči ga dvema stranama". Potpredsednik Međunarodne krizne grupe (MKG) iz Brisela Alen Deletro je požurio da za status Kosova ponudi tri opcije: dogovor Beograda i Prištine, (u koji ne veruje), rezoluciju Saveta bezbednosti o nezavisnosti pokrajine ili da kosovske vlasti jednostano proglase nezavisnost. Bivši koordinator Državnog pregovaračkog tima Srbije Leon Kojen smatra da eventualna spremnost SAD da se nezavisnost Kosova ostvari makar i po cenu nasilja gotovo da i nema pristalica u Evropi.

"Kontakt grupa je obavezna da odluku o pregovorima vrati pred Savet bezbednosti UN, koji mora da da zeleno svetlo za nastavak pregovora", rekao je ministar Samardžić na konferenciji za novinare posle sednice Vlade Srbije istakavši da je Beograd spreman za nastavak pregovora.
Kontak grupa, kako je naglasio Samardzić, nije preuzela nadležnosti od SB već "prosto pruža uslugu UN u ovoj fazi rešavanja pitanja budućeg statusa Kosova i Metohije".
Komentarišući izjave američkog ambasadora Majkla Polta, u kojima on izražava žaljenje zbog toga što status Kosova još nije rešen, Samardžić je rekao da odlazeći ambasador SAD "prstom upire i probada jedno oko" države domaćina.
"On je razočaran što zemlja čiji je gost za njegovog mandata nije skraćena za 15 odsto, što je čudno i za svaku osudu", istakao je Samardžić.

Deletro: Tri opcije za Kosovo

Potpredsednik Međunarodne krizne grupe (MKG) iz Brisela Alen Deletro ocenio je danas da za status Kosova postaje tri opcije: dogovor Beograda i Prištine, rezolucija Saveta bezbednosti o nezavisnosti pokrajine ili da kosovske vlasti jednostano proglase nezavisnost.
Deletro je rekao radiju Slobodna Evropa da lično ne veruje u sporazum Beograda i Prištine, jer su njihove pozicije isuviše udaljene, ali smatra da bi, bez obzira kakav sporazum bi dve strane postigle, međunarodna zajednica bila zadovoljna, "pa čak spremna i na kompromise o nekim bitnim principima".
Prema njegovim rečima, druga opcija znači da nema dogovora, pa bi se moglo dogoditi da u tom slučaju Rusi, kako je rekao, pristanu da podrže rezoluciju Saveta bezbednosti koja će dopustiti nezavisnost Kosova, naglasivši da u Moskvi "trenutno nema raspoloženja za tako nešto".
"Treća mogućnost je potpuni zastoj pregovora i tada kosovske vlasti unilateralno proglašavaju nezavisnost, a EU i SAD tu nezavisnost priznaju", ocenio je Deletre.

Na pitanje da li bi moglo doći do nasilja, ako se dve strane ne dogovore, on je odgovorio da se "novi rat kakav je na Balkanu bio devedesetih ne očekuje", ali da bi moglo doći do porasta nasilja na Kosovu i da je zato važno postići dogovor.

Kojen: Eventualna spremnost SAD da se nezavisnost Kosova ostvari makar i po cenu nasilja gotovo da i nema pristalica u Evropi

Bivši koordinator Državnog pregovaračkog tima Srbije Leon Kojen očekuje da će pregovori o Kosovu i Metohiji početi raznim predlozima sa evropske strane, prvo neformalnim, da se ne odsutane od nezavisnosti, ali da se ona rastegne na više faza, koje bi trajale tri do pet godina, s tim da se istovremeno ubrza približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Kojen je u intervjuu nedeljniku "NIN" rekao da Evropljani ne žele da preuzmu odgovornost UNMIK-a na Kosovu bez mandata Saveta bezbednosti UN, jer bi time izašli iz okvira međunarodnog prava i vratili se na situaciju u vreme intervencije NATO-a.
"Amerikananci su u ovom pitanju daleko manje osetljivi i to plaši evropske političare, pogovotovu što se u Vašingtonu već mesecima insistira da kosovski čvor treba preseći što pre", naveo je Kojen.
Kojen tvrdi da eventualna spremnost SAD da se nezavisnost Kosova ostvari po svaku cenu, pa makar i po cenu nasilja u pokrajini i potpunog razlaza sa Srbijom i Rusijom, gotovo da i nema pristalica u Evropi, ali da je jasno da u Briselu još nisu našli put kako da se Rusija izbaci iz igre.

Polt: Srbija preko svog opunomoćenika Rusije blokirala "put u svetlu budućnost"

Ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt je, komentarišući tvrdnje srpskih zvaničnika da će se proces rešavanja pitanja Kosova završiti u Ujedinjenim nacijama, rekao da je "takva opcija poželjna, ali da nije jedina".
Status Kosova će biti rešen "na ovaj ili onaj način", istakao je američki ambasador u intervjuu televiziji B92, dodajući da SAD ostaju pri stavu da je nezavisnost najbolje rešenje za južnu srpsku pokrajinu.
Polt veruje da će u narednih nekoliko nedelja, možda i dana, biti rešeno kako će biti vođeni pregovori koji su iz Saveta bezbednosti preneti na Kontakt-grupu.
"Na kraju tog procesa je kraj - odluka o statusu Kosova. Ako to može da se ostvari u Savetu bezbednosti, mi bismo to pozdravili, ako ne može, onda ćemo morati da nađemo drugi način da dođemo do statusa", rekao je on.
Na pitanje da li to znači da je alternativa jednostrano priznavanje nezavisnosti, Polt je naveo da će to biti "zajednička akcija svih onih zemalja i naroda koji se slažu o načinu da se krene napred".
Ambasador SAD smatra da "Srbija i Rusija snose odgovornost što pitanje Kosova još nije rešeno", budući da su Ahtisarijev plan, koji Vašington smatra "dobrim i realnim rešenjem", prihvatili generalni sekretar UN, EU, NATO i većina članica Saveta bezbednosti.

"Taj proces je blokiran samo zbog Srbije, koja je preko svog opunomoćenika Rusije blokirala usvajanje rezolucije. Da Srbija preko Rusije nije blokirala rezoluciju, pitanje bi bilo rešeno, završeno, mogli bismo da krenemo napred i da se okrenemo svetlijoj budućnosti za Srbiju i Kosovo, u Evropi i u dobrim odnosima sa SAD", rekao je on.

Janjić: To je pravljenje novog  problema na višem nivou, produbljivanje balkanske krize i upravljanje njom. Slično primeru Tajvana

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić ocenio je danas da bilo koje rešenje za budući status Kosova i Metohije, koje bi bilo doneto van Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, "ne bi bilo validno".
"Takvo rešenje ne može voditi ka stvaranju jedne međunarodno priznate države, ali to je moguće rešenje. Ono može voditi stvaranju jedne države koja ima delimično priznanje i delimični međunarodni kapacitet", upozorio je Janjić u izjavi Tanjugu.
On je naveo primer Tajvana i istakao da bi to bila dugoročna borba da se takva država prizna.
"To je pravljenje jednog novog problema, ali na višem nivou, produbljivanje balkanske krize i upravljanje njom", rekao je Janjić i ocenio da u tom slučaju Kosovo ne bi bilo punopravno međunarodno priznata država sa članstvom u UN, ali da bi to bio jedan međunarodno legalizovani suverenitet.
" Zemlje koje bi priznale nezavisnost Kosova njihovu vladu bi tretirale kao onu s kojom održavaju odnose i ne bi se postavljalo pitanje da li ta vlada kontroliše celu teritoriju ili ne", ocenio je Janjić i dodao da je to najgori mogući scenrio za Evropsku uniju, Balkan, ali i za Albance i Srbe.