Kina: Nezavisnost Kosova suprotna međunarodnom pravu

HAG - Kina je jutros ocenila, u prvom nastupu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu i rezoluciji 1244 UN.

"Van svake sumnje, Kosovo je, posle raspada SFRJ, bilo deo SR Jugoslavije, odnosno Srbije. Sastavni delovi suverenih država, po međunarodnom pravu, nemaju pravo na jednostranu secesiju...a princip zaštite teritorijalnog integriteta je kamen temeljac međunarodnog pravnog poretka", rekla je pravna zastupnica Kine Sie Hanćin.

Petog dana rasprave o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, Sie je naglasila da suverene države imaju pravo da spreče jednostranu secesiju i zaštite svoj integritet.

Prekršena rezolucija

Stav je Kine da je deklaracijom o nezavisnosti Kosova prekršena i obavezujuća rezolucija 1244 Savet bezbednosti UN, koja je garantovala nepovredivost teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ, naglasila je Sie.

Zastupnica Kine odbacila je tumačenja po kojim je ta odredba rezolucije bila "neobavezujuća", podvlačeći da je upravo vlada u Pekingu, kao stalni član Saveta bezbednosti, insistirala da garancija teritorijalnog integriteta SRJ, posle "nezakonitog" vojnog napada NATO, bude uvrštena u dokument. "Zato Kina i nije blokirala usvajanje rezolucije 1244", napomenula je Sie Hanćin.

Po rezoluciji, podsetila je ona, budući status Kosova trebalo je da bude utvrđen kroz sporazum obe strane u političkom procesu, ali je bilo kakvo rešenje "moralo poštovati teritorijalni integritet" SRJ, odnosno Srbije.

Pregovarački proces - iscrpljen

Odbacujući tvrdnju država koje su priznale nezavisnost Kosova, da je pregovarački proces o Kosovu bio iscrpljen, ona je podvukla da je to mogao utvrditi samo Savet bezbednosti UN, na kojem je bilo i da odluči o daljim merama.

Kineska predstavnice je odbacila i viđenje da je narod Kosova imao pravo na samoopredeljenje, navodeći da to pravo, po međunarodnim propisima, uživaju samo narodi ili teritorije kolonija ili područja pod stranom okupacijom.

Kineska predstavnica je negirala i tvrdnje da je nezavisnost Kosova "svršen čin" zato što su je priznale 63 države. Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde imaće, stoga, "direktan uticaj" na međunarodno pravo i odnose.

Kina posvećena miru na Balkanu

Kina ostaje posvećena izgradnji trajnog mira na Balkanu kroz politički dijalog i traženje kompromisnog rešenja, ali jednostrani postupci ne doprinose tom cilju, zaključila je Sie Hanćin, pravna savetnica u Ministarstvu spoljnih poslova u Pekingu.

U nastavku rasprave, argumente o legalnosti deklaracije o nezavisnosti Kosova izneće Kipar, Hrvatska i Danska. Kina i Kipar nisu priznale nezavisnost Kosova, a Hrvatska i Danska su među 63 države koje su to učinile.

U dosadašnjem toku rasprave, koja je počela 1. decembra, petnaestorica sudija saslušala su argumente Srbije, vlasti u Prištini i još 11 država. Argentina, Azarbejdžan, Belorusija, Bolivija i Brazil ocenile su, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Legalnost te deklaracije do sada su, pored vlasti u Prištini, podržale Albanija, Nemačka, Saudijska Arabija, Austrija i Bugarska. Pravni zastupnici Burundija nisu se izričito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s međunarodnim pravom.

Pravni zastupnici

Pravni zastupnici Španije, SAD, Rusije i Finske dobiće reč 8. decembra, dok će sledećeg dana sud saslušati mišljenje Francuske, Jordana i Norveške.

Pretposlednjeg dana rasprave, 10. decembra, pred sudom će se pojaviti predstavnici Holandije, Rumunije i Velike Britanije, a rasprava će biti okončana 11. decembra nastupima Venecuele i Vijetnama.

Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.

"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.