Kina, Rusija i Amerika raspravljaju o Kosovu

HAG - Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu jutros je nastavljena rasprava o tome da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti, koju su privremene institucije samouprave na Kosovu usvojile 17. februara 2008. godine, u skladu sa međunarodnim pravom.

Generalna skupština UN je u oktobru prošle godine, na inicijativu Srbije, od Međunarodnog suda pravde zatražila da donese savetodavno mišljenje o ovom pitanju.

U Palati mira u Hagu danas i u utorak svoje stavove o legalnosti jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova izneće tri vodeće svetske sile i članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija - Kina, Rusija i SAD. 

U prilog očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije pred 15 sudija Međunarodnog suda pravde (MSP) sutra - petog dana rasprave, govoriće predstavnik Kine, dok će SAD i Rusija sučeliti argumente za i protiv secesije Kosova u utorak. Druge dve stalne članice Saveta bezbednosti - Velika Britanija i Francuska će u toku iduće sedmice govoriti u prilog kosovske nezavisnosti.

Kina, koja će sutra prvi put učestvovati u raspravi povodom savetodavnog mišljenja MSP, u pisanom podnesku sudu ocenila je da rezolucija 1244 "predstavlja politički i pravni osnov za rešavanje statusa Kosova".

Najmnogoljudnija država na svetu podseća da je rezolucija uredila "političko rešavanje kosovskog slučaja, eksplicitno ukazujući svojim odredbama da je svrha njenog donošenja davanje Kosovu suštinske autonomije unutar granica SRJ".

Rezolucija, takođe, na nekoliko mesta potvrđuje suverenitet SRJ, navodi se u podnesku Kine, napisanom na osam strana. Kina podseća da je jedan od osnovnih principa međunarodnog prava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta i da se na njega oslanjaju svi drugi principi.

Taj princip, kako se navodi, potvrđen je mnogo puta kroz odluke UN i drugih međunarodnih i regionalnih organizacija, multilateralne i bilateralne konvencije, kao i kroz praksu međunarodnih sudova i arbitraža.

Kina je podsetila da je princip samoopredeljenja naroda strogo ograničen i primenljiv samo u određenim situacijama kolonijalne vladavine, ili strane okupacije.

Ta zemlja je ukazala da je pitanje prava na samoopredeljenje drugačije prirode od takozvanog prava na secesiju, koje nikada nije priznato u međunarodnom pravu i uvek je bilo tretirano kao protivno principima međunarodne zajednice i poretka.

Rusija je u pisanom podnesku ocenila da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u saglasnosti sa Rezolucijom 1244 koja garantuje teritorijalni integritet SRJ i predviđa da se konačni status Kosova može rešiti sporazumom, odnosno dogovorom dve strane, isključujući mogućnost rešenja statusa jednostranim potezom.

"Privremene institucije Kosova ustanovljene su na odnosu Rezolucije 1244 i dužne su da poštuju njene odredbe, a proglašenje nezavisnosti Kosova bilo je daleko izvan njihovih ovlašćenja", upozorila je Rusija u podnesku napisanom na 43 strane.

Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u saglasnosti sa međunarodnim pravom jer ono, izvan kolonijalnog konteksta, prema stavu Rusije, dozvoljava otcepljenje jednog dela države samo u slučaju samoopredeljenja naroda u izuzetno ekstremnim situacijama kada taj narod izložen kontinuiranom i teškom ugnjetavanju (tlačenju) koje ugrožava njegov opstanak.

Populacija Kosova nije stekla pravo na secesiju prema navedenom osnovu ni u periodu 1991-1992, niti 1999. godine, navodi se u zaključcima podneska Rusije i naglašava da nikakve ekstremne situacije nisu postojale ni do 2008. godine, posebno što populacija Kosova nije iskusila bilo koji vid ugnjetavanja.

Sa druge strane, SAD su u pisanom podnesku od 50 stranica ocenile da je secesija Kosova u saglasnosti sa međunarodnim pravom i Rezolucijom 1244. Pored ostalog, Amerika podseća MSP da je ona pre više od 200 godina "završila sa represivnom kolonijalnom istorijom i proglasila nezavisnost".

"Ta deklaracija nezavisnosti je omogućila stvaranje nove nacije, začela slobodu, izrodila ideju da su svi ljudi rođeni jednaki i postala "zvezda vodilja" svim slobodoljubivim narodima, ikad", navodi se u američkom podnesku.

Ne narušavajući realnost kosovskog proglašenja nezavisnosti, koju je bez sumnje podržao narod Kosova, kako navodi Amerika, sud bi doprineo suštinskom unapređenju međunarodnog prava i postizanju svrhe Rezolucije 1244, a to je uspostavljanje i održavanje međunarodnog mira i bezbednosti.

SAD podsećaju da su mnoge države članice UN priznale nezavisnost Kosova, kao i svih 109 članova MMF-a i Svetske banke, i ističu napore vlasti u Prištini da uspostave jake institucije i obezbede normalan život svih građana, uključujući srpsku i sve druge zajednice koje žive na Kosovu.

Prema tumačenju Amerike, pitanjem Generalne skupštine UN "da li je deklaracija o nezavisnosti Kosova koju su izdale privremene vlasti u Prištini saglasna sa međunarodnim pravom" traži se samo savetodavno mišljenje o legalnosti tog akta, a ne savet suda da li države treba da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, ili da li su zakonite aktivnosti UNMIK-a koje su dovele do proglašenja nezavisnosti, kao i da li je Kosovo danas država.

"Srbija je nagovestila da će mišljenje suda biti od suštinskog značaja za države kada budu donosile odluku da li da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu", što je, smatraju SAD, "teško spojivo sa stavom srpskih vlasti da Kosovo neće priznati ni po koju cenu, pa čak i da mišljenje suda bude u korist Prištine".

Pored toga, Amerika tvrdi da se princip poštovanja teritorijalnog integriteta tiče odnosa između država, "a ne akcija nedržavnih subjekata unutar nje". Demokratski izabrani predstavnici naroda proglasili su u miru nezavisnost Kosova i nijedan od članova Saveta bezbednosti nije upotrebio svoja ovlašćenja da to spreči, ili izmeni, podseća se u američkom podnesku.

Rasprava će trajati do petka, posle čega će se Sud povući da donese savetovano mišljenje. Za razliku od presuda, savetodavna mišljenja Suda nisu obavezujuća, ali imaju veliki pravni i moralni značaj.