Đelić: Od 2014. godine u EU - tesno, ali moguće

LESKOVAC - Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić izrazio je danas uverenje da postoje šanse da Srbija u 2014. godini postane članica Evropske Unije (EU).

Đelić je u Leskovcu, gde je govorio o ukidanju viza za građane Srbije, izrazio uverenje da će uskoro doći do odmrzavanja Sporazuma o pridruživanju i da je "za očekivati" da se posle toga podnese zahtev za članstvo u EU.

"Godina 2014. je, za sada, najraniji mogući način za ulazak u EU. Jeste mnogo tesno, ali nije nemoguće. Ako do 2012. godine budemo kompletno usklađeni sa zakonima EU, ulazimo tu negde, posle Hrvatske", istakao je Đelić, podsetivši na inicijativu Grčke da preostale bakanske zemlje uđu u EU u 2014. godini, na godišnjicu početka Prvog svetskog rata.

"Ima mnogo ljudi koji su skeptični oko toga, ali ja mislim da Srbija ima velike šanse", dodao je Đelić.

Potpredsednik vlade ponovio je da će građani Srbije od 20. decembra moći bez vize da putuju u zemlje zapadne Evrope, a da će u organizaciji Vlade Srbije, i o trošku donatora, put Brisela, Pariza, Berlina, Rima krenuti najzaslužniji srpski građani koji nikada nisu putovali u inostranstvo.

Do statusa kandidata za godinu dana

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je večeras da, ukoliko se na sastanku ministara EU početkom decembra odblokira prelazni trgovinski sporazum, Srbija ima šanse da do statusa kandidata za članstvo u EU stigne za godinu dana.

"Odluka ministara EU da se odblokira prelazni trgovinski sporazum, pokazala bi da postoji politička volja da potencijalni zahtev Srbije za članstvo u EU bude pozitivno primljen, a moja procena je, imajući u vidu da je Evropska komisija u izveštaju u oktobru priznala Srbiji sve što smo uradili od januara do sada, da bi put od podnošenja zahteva za članstvo do formalnog dobijanja statusa kandidata, mogao da bude kratak, možda samo godinu dana", rekao je Đelić je na tribini "Evropa za sve", posvećenoj promociji stavljanja Srbije na belu šengen listu.

Godišnje 20 miliona za vize

Đelić je kazao da građani Srbije svake godine izvade oko 350.000 šengenskih viza i da je to, kada se obračunaju svi troškovi, "čitavih 20 miliona evra godišnje, koje su naši građani i naša privreda plaćali ambasadama EU što je i ekonomska i finansijska nepravda".

"Sada će ispasti da će, onoliko koliko su koštale vize, biti dovoljno za aviokartu u loukost kompanijama", istakao je Đelić.

Efekti primene prelaznog trgovinskog sporazuma

Potpredsednik Vlade je, u razgovoru sa novinarima nakon tribine kazao da su efekti jednostrane primene prelaznog trgovinskog sporazuma pozitivni, te da će Srbija na taj način u narednoj godini šest puta više dobiti nego što je izgubila.

"Zbog primene prelaznog sporazuma izgubili smo oko 64 miliona evra prihoda od carina ove godine i procenjujemo da ćemo izgubiti još 145 miliona evra carinskih prihoda sledeće godine", objasnio je on.

"To nisu male cifre za Srbiju ali ih treba uporediti sa uštedama koje imamo zbog toga što nam EU od 2000. godine ne naplaćuje carine. Bez toga, naši izvoznici bi platili ukupno dve milijarde evra carina EU", dodao je on.

Đelić je rekao da to nije jedini dobitak. "Bez trgovinskih odnosa ne bi bilo ni investicija, a osim toga, gubitak tih prihoda bio je snažan argument da dobijemo budžetsku podršku EU od oko 300 miliona evra", kazao je on.

Evropska kreditna linija za privrednike

Đelić je najavio i da će privrednicima Srbije kroz nekoliko nedelja biti na raspolaganju kreditna linija Evropske investicione banke koja je dogovorena još u decembru prošle godine.

"To je linija od 250 miliona evra za likvidnost naših preduzeća, koja može ići od sedam do 30 godina sa veoma povoljnom kamatom i koja može da se upotrebi za refinansiranje postojećih kredita", precizirao je Đelić.

Iako je, zbog krize, uvoz Srbije pao za 35, a izvoz za 30 odsto, dobra stvar je, po Đelićevim rečima, to što je trgovinski deficit, a posebno deficit tekućih plaćanja mnogo bolji nego prošle godine.

"Prošle godine smo došli do jedne opasne zone gde smo skoro 20 odsto više potrošili nego što smo zaradili. Ove godine će to biti prepolovljeno. Očekujemo deficit tekućih plaćanja koji neće preći osam do devet odsto. Ulazimo, tako u zonu koja je mnogo komfornija", ocenio je on i dodao da su u tome značajnu ulogu odigrale i direktne strane investicije.

Direktne strane investicije

Strane direktne investicije u Srbiju, iako su mnogi najavljivali totalni krah investicija, za prva tri kvartala ove godine iznose 1,2 milijarde evra. U 2008. ta cifra bila je 1,8 milijardi evra, rekao je Đelić.

"Do kraja godine očekujemo 1,5 milijardi evra ukupnih stranih investicija, što se približava cifri od pet odsto bruto domaćeg proizvoda. To uopšte nije loše za ovako tešku godinu i pokazuje da Srbija i u ovim teškim vremenima nastavlja da bude atraktivna", zaključio je Đelić.

Kao najbolji način da Srbija poveća izvoz u EU, Đelić je naveo nastavak na privlačenju firmi iz EU, jer "iskustvo je pokazalo da oni najbolje izvoze na sopstveno tržište".