Deoba imovine SFRJ - mnogo nerešenih pitanja

BEOGRAD - Otvarajući dvodnevno zasedanje Mešovitog komiteta za praćenje primene Sporazuma o sukcesiji imovine bivše SFRJ, predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da još uvek ima mnogo nerešenih pitanja, koja se uglavnom odnose na povraćaj stanarskog prava, penzije, staru deviznu štednju i naknade imovine preduzeća i građana. 

Cvetković je podsetio da su pet godina od stupanja na snagu sporazuma o sukcesiji nerešena neka značajna pitanja, kao što su povraćaj i naknada prava na imovinu pravnim licima i građanima, vraćanje stanarskih prava, pitanja penzije i stare devizne štednje.

"Brže i potpuno sprovođenje sporazuma će biti važna pretpostavka za pristupanje Evropskoj uniji, posebno dela sporazuma koji je vezan za ispunjavanje Evropske konvencije o ljudskim pravima", rekao je Cvetković.

Uživanje prava nad imovinom koja je predmet sukcesije, dodao je Cvetković, značajno će uticati na veći priliv stranih investicija i brži ekonomski razvoj regiona.

Visoki predstavnik Srbije za sukcesiju Gašo Knežević izjavio je uoči nastavka razgovora o raspodeli zaostavštine bivše SFRJ, da je Srbija spremna da se raščisti sve što nije podeljeno, ali da je svaka rasprava o nasledstvu bolna i duga. 

Kako je za Novosti najavio Knežević, razgovaraće se o deobi ostatka diplomatske imovine, finansijama, arhivama, pokretnoj i nepokretnoj svojini, imovini preduzeća, stečenim pravima.

"Inicijativa Srbije pokazuje da je ona spremna da se raščisti sve što nije podeljeno", rekao je Knežević za Novosti.

Odgovarajući na pitanje da li se može predvideti kakav će biti učinak ovog i narednog susreta, odnosno, kada će priča o sukcesiji dobiti konačan epilog, Knežević je rekao da je svaka rasprava o zaostavštini bolna i dugačka.

"I posle Drugog svetskog rata trajala je godinama. Tako je to u međunarodnom pravu", rekao je Knežević i istakao da će Srbija insistirati na striktnoj primeni Sporazuma.

Sporazum o sukcesiji 2001. godine u Beču potpisale su Hrvatska, BiH, Makedonija, Slovenija i SRJ, ali je on stupio na snagu tri godine kasnije, jer ga je tada ratifikovala i Hrvatska, kao poslednja.

U ranijim fazama sve republike pokazivale su velike apetite prema vrednoj imovini iz DKP mreže, pišu Novosti.

Srbija insistira, kako list saznaje, da se ovo pitanje reši "u paketu", a ne tako što bi se prvo udomile atraktivne lokacije u Evropi i SAD, za koje se svi interesuju, dok bi se, recimo, afričke destinacije ostavile "za posle". Jer, do tada bi na Beogradu ostao teret troškova za njihovo održavanje.