Daf: Ne može da se kaže da je "eksperiment EU" uspeo

Ukoliko hoće da postane kandidat za članstvo u EU, Srbija mora pozitivno da doprinese procesu evropskih integracija, prevaziđe domaće "sitne političke diskusije" o kandidaturi i da se pridruži širem diskursu unutar EU o kvalitetu evropskih integracija, izjavio je danas član Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove Endrju Daf.

On je na konferenciji za novinare u Beogradu, na kojoj je predstavljena studija "Budućnost proširenja EU: slučaj Zapadni Balkan", kazao da EU predstavlja eksperiment koji dugo traje i da ona nije dovoljno snažna da bi moglo da se kaže da je eksperiment uspeo, dodajući da je neophodno suočiti se sa izazovima.

Daf je rekao da postoji niz zadataka koje Srbija treba da obavi, a da se neki od njih odnose na reformu sudstva, izbornog zakona, zakona o političkim partijama, unapređenje prava gej populacije...

Kao jedan od glavnih prioriteta za Srbiju, Daf je naveo saradnju sa Haškim tribunalom i hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića, kao i usklađivanje rada parlamenta i sudova sa evropskim pravom.

"Važno je i da ne bude problema između Srbije i drugih članica EU ili nekih suseda na Zapadnom Balkanu", kazao je Daf, dodajući da aspekt srpske kandidature za EU nije dovoljno istaknut, a da Srbija ima prednost zbog toga što nije ni suviše velika, ni previše mala zemlja.

Takođe je istakao da nije dobro da se potcene problemi koji se mogu javiti na putu ka evropskim integracijama i dodao da Srbija treba da postane članica EU.

"Nadam se da Kosovo neće biti problem koji će se odugovlačiti, jer ako to bude problem, nećete biti primljeni", kazao je Daf.

On smatra da premijer Srbije Mirko Cvetković nije dovoljno afirmisao problematiku i uključio se konstruktivnije u debatu koja postoji u Briselu o procesu evropskih integracija.

Državna sekretarka Ministarstva odbrane Tanja Miščević navela je da se ne slaže sa ocenom da u Srbiji ne postoji dijalog o procesu integracija, dodajući da se o tome govorilo još devedesetih godina, a naročito posle 2000.

Ona je istakla da Srbiji nedostaju jake i stabilne demokratske institucije da bi se poredila sa velikim silama, poput zemalja kakva je Turska i da je reforma u mnogim oblastima važnija od samog članstva u EU.

Predsedavajući Nacionalnog komiteta Unije evropskih federalista Srbije Vladimir Pavićević istakao je da postoji niz činjenica koje mogu dovesti u pitanje to da li je evropska budućnost Srbije izvesna.

On je naveo da je njegov utisak da postoji zamor od proširenja EU i da države Zapadnog Balkana nisu na listi prioriteta.

Koautor Studije "Budućnost proširenja EU: slučaj Zapadni Balkan" Nikola Živković objasnio je da je cilj tog projekta bio da se identifikuju najveći izazovi za proevropski napredak u zemljama zapadnog Balkana i predoče budući scenariji šta se može desiti na tom putu u narednom periodu.

On je naveo da je istraživanjem obuhvaćeno 50 sagovornika i da su istraživači koji su učestvovali u projektu mladi ljudi, prosečne starosti 27 godina.

Autori Studije su istraživači Centra za evropsku politiku Unije evropskih federalista Srbije, a ona je rađena u saradnji sa Centrom za evropske studije iz Brisela i Fondacijom Konrad Adenauer.