Cvetković: Kandidatura za članstvo u EU u martu ili aprilu

BEOGRAD - Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izrazio je očekivanje da će Srbija u martu ili aprilu 2009. godine dobiti status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU). Cvetković je rekao da će nastavak evropskih integracija i kandidatura za članstvo u EU u martu ili aprilu, omogućiti da Srbiji budu dostupni predpristupni evropski fondovi.

On je poručio da su dva osnovna cilja Vlade očuvanje teritorijalnog integriteta i bolji život građana i da su sa tim ciljevima povezani svi ostali ciljevi. Ocenio je da je usvajanje rezolucije o Kosovu u Skupštini Srbije jasan signal da se u tom pogledu uspostavlja kontinuitet nove vlasti sa prethodnim vladama.

Prema Cvetkovićevim rečima, očuvanje teritorijalnog integriteta "svodi se na to kako će ljudi na Kosovu živeti bolje u ekonomskom i bezbednom smislu".

"Generalna ideja je da ne prihvatimo i nikada nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova", rekao je Cvetković.

Ocenivši da se iz budžeta Srbije za Kosovo izdvajaju značajna sredstva, Cvetković je dodao da će se raditi na njihovom efikasnijem trošenju i da će biti izdvojeni i dodatni iznosi ako za to bude bilo potrebe.

"Moraju se pregledati kanali distribucije tih sredstava i da li ona pogađaju pravi efekat", rekao je premijer.

Govoreći o odlaganju skupštinske rasprave o rezoluciji o Kosovu, Cvetković je ocenio da je to dobro rešenje jer je time stvoren vremenski prostor za diskusije. Objasnio je da su pojedine opozicione stranke smatrale da nisu u dovoljnoj meri učestvovaleale u pripremi te rezolucije, da je to presedan i da bi žele da se političkom nivou obavi što više razgovora na tu temu.

Premijer očekuje da se u razgovorima sa koncesionarom za izgradnju autoputa Horgoš-Požega nađe prihvatljivo rešenje za obe strane koje ne bi izazvalo spor. Cvetković je rekao da još nije izvesno
kako će se razrešiti situacija u vezi sa koncesijom za izgradnju auto puta Horgoš-Požega i da je raskid ugovora osetljivo pitanje, kao i da treba tražiti rešenje kojim bi se izbegao spor ugovornih strana.

On je pojasnio da su dodati zahtevi Dojče banke kao finansijera koncesionara za Srbiju neprihvatljivi, jer je traženo da Srbija garantuje određeni protok saobraćaja, a da bi u slučaju da se to ne ispuni iz budžeta Srbije koncesionaru moralo da se isplati 200 miliona evra u periodu od 13 godina. Kako je dodao, zahtevi su bili i da se pomere rokovi izgradnje autoputa kao i da se trajanje produži sa 25 na 30 godina.

Cvetković je naveo da bi se u slučaju raskida ugovora izgradnja autoputa Horgoš-Požega finasirala iz budžeta i kreditima međunarodnih finansijskih institucija.