Ћир
Hu
13. maj - Sveta mučenica Glikerija
Filip Neri, Dizma, Zdenko
5. Redžeb 1433.
5. Sivan 5772.
Belorusija i Azerbejdžan: Nezavisnost Kosova nelegalna
HAG - Belorusija i Azerbejdžan konstatovali su danas pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu da je deklaracija o jednostranoj nezavisnosti Kosova protivna međunarodnom pravu.
"Belorusija smatra da ne postoje ubedljivi pravni argumenti u korist secesije Kosova od Srbije", rekla je zastupnica te zemlje Elena Gricenko u haškoj Palati mira.
| Argentina, prijatno iznenađenje |
| Srpska delegacija u Međunarodnom sudu pravde (MSP) u Hagu smatra da su svi stavovi u raspravi izneti u prilog jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije stari i neubedljivi, dok je pozitivno iznenađena argumentima Argentine koji su se "poklopili sa srpskim načelima". Šef srpske delegacije ambasador Dušan Bataković čestitao je i zahvalio na principijelnim stavovima argentinskoj predstavnici Susani Ruiz Seruti posle jučerašnjeg izlaganja u MSP koje je, prema oceni srpskih predstavnika, "iznelo na videlo nekoliko krucijalnih stvari". Serutijeva je u izlaganju pred 15 sudija MSP u Palati mira, pored ostalog istakla da Argentina ne bi u junu 1999. glasala za rezoluciju Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 da nije bila sigurna da se njom garantuje teritorijalni integritet Srbije. Srpska delegacija je pohvalila još dva argumenta argentinske predstavnice "kao ključna u raspravi", a to je njeno zapažanje da je "kosovska skupština organ UN, kao što su i sve njihove institucije provizorne, odnosno privremenog karaktera i ne mogu donositi suštinske odluke naročito kada je u pitanju status južne srpske pokrajine." Predstavnica Argentine je istakla da su Albanci na Kosmetu manjina koja je sebi dala za pravo da se proglasi nezavisnom, iako joj to pravo ne pripada prema rezoluciji 1244, dok je Marti Ahtisari bio samo medijator UN u pregovorima o statusu, mada ga Albanci predstavljaju kao nekoga ko je mogao da donese konačnu odluku. |
Gricenko je naglasila da situacija na Kosovu nije zadovoljila uslove za samoopredeljenje manjinskih grupa i secesiju koji su propisani međunarodnim pravom. Po njenim rečima, secesija je po međunarodnom pravu bila dozvoljena u bivšim kolonijama ili slučajevima u kojima je manjinskom stanovništvu dugogodišnjom opresijom bilo uskraćeno učešće u vlasti.
"Situacija na Kosovu nije zadovoljavala kriterijume za tradicionalno tumačeno pravo na 'spoljno' samoopredeljenje", kazala je beloruska predstavnica, upozoravajući da u takvoj situaciji nije dozvoljeno rasparčavanje suverene države.
Podsećajući da je ustavom SFRJ iz 1974. Kosovo uživalo široku autonomiju i status federalne jedinice, Gricenko je podvukla da kasnije ograničavanje tog statusa "ne legitimiše pravo Albanaca na samoopredeljenje".
Predstavnica Belorusije je ukazala da je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN bio potvrđen teritorijalni integritet i suverenitet SRJ, te da su vlasti u Beogradu ponudile kosovskim Albancima značajnu autonomiju i samoupravu, zadovoljavajući njihovo pravo na "unutrašnje samoopredeljenje".
Moć nije pravo, a sila nije zakon
Zastupnik Azerbejdžana Agšin Medijev rekao je tokom rasprave da "činjenica da se međunarodno pravo ne bavi izričito secesijom ne znači da je ona dozvoljena", tim pre što su takvi pokušaji skoro uvek povezani sa nasiljem.
Po rečima Medijeva, entiteti koji kršeći unutrašnje zakone države proglase secesiju, "ne mogu se smatrati državama".
"Svršen čin ne može biti tek tako prihvaćen... Moć nije pravo, a sila nije zakon", naglasio je predstavnik Azerbejdžana.
Malijev je podsetio da se UN od osnivanja protivi narušavanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, kao temeljnog principa međunarodnog prava. Napomenuo je da od 1945. godine svetska organizacija nije priznala nijednu jednostrano proglašenu nezavisnost kojoj se protivila matična država.
"Azerbejdžan veruje da je poštovanje međunarodnog prava od najveće važnosti za održavanje svetskog poretka i mira", zaključio je Malijev.
Sutra Bolivija, Brazil, Bugarska i Burundi
Ranije danas, Austrija je ocenila da je jednostrano proglašena deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom.
Rasprava pred Međunarodnim sudom pravde biće nastavljena sutra kada će svoje stavove izložiti Bolivija, Brazil, Bugarska i Burundi.
Međunarodni sud pravde će, pošto sasluša usmene argumente 28 država, doneti savetodavno mišljenje koje nije obavezujuće za države. Za donošenje savetodavnog mišljenja ne postoje rokovi, a u praksi odlučivanje 15 sudija, predvođenih predsednikom suda Hisaši Ovadom iz Japana, traje mesecima.
"Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom", glasi pitanje koje je Međunarodnom sudu pravde u oktobru prošle godine, usvojivši rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupština UN.
podeli vest sa prijateljima:
Radio i TV uživo
