Kolundžija o "otvorenim pitanjima" u Ustavu

Šef poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija izjavila je danas da Ustav Srbije ima nekoliko otvorenih tema, među kojima su pitanje regionalizacije, evropskih integracija i broja poslanika, koje će biti predmet šire rasprave, a kasnije i mogućih promena najvišeg zakonodavnog akta zemlje.

"Jedno izuzetno važno pitanje je pitanje regionalizacije, jer je Srbija jedna od zemalja koja ima najneujednačeniji razvoj. Imamo delove koji su nekoliko puta razvijeniji ili, ako gledamo sa druge strane, nerazvijeniji od nekih drugih delova", rekla je Kolundžija Tanjugu, podsetivši da je pitanje ravnomernog regionalnog razvoja istovremeno i pitanje evropskih standarda.

Prema njenim rečima, ukoliko Srbija hoće da dostigne ekonomski i socijalni nivo koji je čini kompatibilnom sa državama Evrope, mora da podigne i nerazvijene delove, a najbolji model za to je regionalizacija.

"Ogromna sredstva u Evropskoj uniji izdvajaju se upravo za ravnomeran regionalni razvoj i u tom smislu je neophodno stvoriti pravne pretpostavke za postojanje regiona, a usvajanjem Zakona o statističkim regionima stvorili smo elementarnu, minimalnu pretpostavku za tako nešto", rekla je Kolundžija.

Šefica poslaničkog kluba ZES je ocenila da je neophodno suštinski se pozabaviti tim pitanjem i duboko promisliti na koji način će se regionalizacijom i decentralizacijom vlasti omogućiti da se Srbija ravnomernije razvija.

"Ako vidite kartu stanovništva u Srbiji, vi ćete videti da postoje delovi koji su skoro ispražnjeni od stanovništva. To je sa svakog stanovišta, pa i bezbednosnog, a naročito ekonomskog, neodrživo. Takve zemlje ne mogu da opstaju i da se normalno razvijaju", smatra Kolundžija.

Pitanje racionalnog broja poslanika

Pored regionalizacije, pokrenuto je i pitanje parlamenta, odnosno racionalnog broja poslanika u odnosu na veličinu i specifičnost zemlje, ukazala je ona.

Kolundžija je dodala da bi to značilo i izmenu izbornog sistema, ali da je potrebno istovremeno se pozabaviti onim što je sa stanovišta Saveta Evrope bilo postavljeno kao pitanje - da li to jeste dovoljno demokratski model.

"Pre svega, radi se o ustavnoj odredbi koja kaže da narodni poslanik može svoj mandat poveriti partiji sa čije liste je izabran. To su nam osporavali kao izvesnu vrstu vezanosti poslanika za političku partiju, a ne za građane koji su ga birali, pa verujem da će možda i to biti jedna od tema o kojoj će se razgovarati", objasnila je ona.

Kolundžija je dodala da se, takođe, kao pitanje postavlja i da li Ustav, ovako kako danas izgleda, ograničava Srbiju u procesu evropskih integracija, sa stanovišta prihvatanja međunarodnih akata koje treba da budu primenjeni i da imaju prioritet u odnosu na domaće zakonodavstvo.

Pitanje supremacije međunarodnog zakonodavstva

"Radi se o pravu supremacije međunarodnog zakonodavstva u odnosu na domaće. Postoje nagoveštaji da je ovaj ustav ograničavajući u tom smislu i da je to takođe tema o kojoj treba otvoriti debatu", rekla je Kolundžija.

U prilog tome da Ustav nije "nepromenljiva" kategorija, Kolundžija je navela da su "Slovenci u procesu svojih integracija pet puta menjali ustav", pa je naglasila da pitanje promene i transformacije društva i prilagođavanje standarima Evrope, ponekad za posledicu ima i potrebu da se menja najviši zakonodavni akt.

Ona je podsetila da je pitanje promene Ustava već nekoliko puta pokrenuto i da je to učinio i predsednik Republike i dodala da će, verovatno, biti formirana stručna tela koja bi, pre svega, napravila evidenciju onoga što je u aktuelnom Ustavu tema za promene s jedne strane, a sa druge, tragala za najboljim rešenjima.

"Međutim, još uvek nismo u toj fazi", zaključila je Kolundžija.