Glečeri nestaju

Klima na planeti Zemlji postaje sve toplija za glečere od čijeg otapanja, koje stručnjaci prate već decenijama, strepe u mnogim priobalnim zemljama sveta.

Prema najcrnjim prognozama stručnjaka za klimu, otapanje glečera i rast nivoa mora potopiće priobalna područja i sva manja ostrva na širokom potezu od Okeanije, preko SAD, do Afrike i Evrope.

Nivo mora će se podići za metar do 2050.godine

Podizanjem nivoa mora od jednog metra, koje će se dogoditi do 2050. godine, kako predviđaju stručnjaci, na udaru će se naći gradovi, poput Venecije ili Sankt Petersburga, zemlje poput Holandije ili Bangladeša, teritorija u slivu reka Po u Italiji, Ganga u Indiji, Jangce i Mekong u Aziji. Neka tropska ostrva u južnom Pacifiku već su raseljena zbog potapanja. Stručnjaci upozoravaju da svetu preti totalna promena ciklusa godišnjih doba, poremećaj sistema monsuna i drugih vetrova što će dovesti do katastrofalnih nepogoda, nestanak umerene klime i s njom ogromne obradive površine, širenje tropskih i pustinjskih zona...

Sve to će, prema najcrnjem mogućem scenariju koji preti čovečanstvu, dovesti do izumiranja velikog dela živog sveta. Život na kopnu će postati nepodnošljiv, a biće narušeni i morski ekosistemi.

U takvim uslovima bitno će se izmeniti i slika ljudske civilizacije, jer će klimatske promene dovesti do ozbiljnih društvenih problema, seoba, gladi, ratova zbog pijaće vode i malo preostalih obradivih površina. Širom sveta razvija se više scenarija koji, na osnovu aktuelnih parametara globalnog zagrevanja, za drugu polovinu veka predviđaju više različitih apokaliptičnih efekata.

U Nacionalnom parku Kenai fjordovi, južno od Enkoridža, najvećeg grada na Aljasci, stručnjaci pomno prate otapanje glečera, među kojima je posebna pažnja usmerena na onaj koji je nazvan "Egzit" i koji je utonuo više od tri kilometra, odnosno izgubio toliko svoje ledene mase, za poslednjih 200 godina.

Stručnjak iz nacionalnog parka Fric Klasner upozorava da se otapanje Egzita, ali i ostalih glečera, ubrzava. Isti trend je primećen i na glečerima na Himalajima i u Andima.

I dok neki stručnjaci posebno skreću pažnju na činjenicu da se svi himalajski glečeri mogu otopiti već do 2035. godine, što će izazvati opasne tipografske posledice i direktnu ugroženost ljudi koji žive u podnožju ovih planinskih masiva, dotle drugi, poput Kurta Lambeka, predsednika Akademije nauka Australije tvrde da "nema ozbiljnih informacija o stanju otapanja glečera na himalajsko-tibetanskom kompleksu", prenela je agencija Rojters.

Stoga je prošlog meseca premijer Indije Manmohan Sing obećao da će vlada uspostaviti institut za praćenje himalajskih glečera, čije bi sedište bilo u Dehra Dunu, na severu zemlje.

Stručnjaci za praćenje otapanja glečera su zasad dobro organizovani u Evropi i u SAD. Najveći glečer u Alpima, švajcarski Aleč pod budnim okom je već 150 godina. Ali ova ledena gromada, kojoj je direktno na udaru sliv reke Rone, sadrži i dalje oko 27 milijardi tona leda.

Švajcarska služba za monitoring glečera je 2008. godine u svojoj evidenciji imala 79 glečera. "To je veoma mali broj onih koji se budno motre", tvrdi Jan Alison, stručnjak za glečere.

"Mi malo znamo o ukupnom volumenu glečera, o stanju leda u gromadama na Grenlandu i Antarktiku", kaže Alison, veteran australijskog Instituta za Antarktik, koji se bavi proučavanjem leda, okeana, atmosfere i klime.

Godišnje se nivo okeana podigne za 70 centimetara

U izveštaju nazvanom "Dijagnoza iz Kopenhagena" koju je 2009. godine, pod rukovodstvom Alisona, uradila stručna ekipa Centra za istraživanje klimatskih promena, pri Univerzitetu Novi Južni Vels, u svetu je uočeno ubrzanje otapanja lednika u odnosu na sredinu 90-ih godina, odnosno godišnje se prosečno nivo okeana podiže za oko 70 centimetara.

"Dijagnoza iz Kopenhagena" je rađena za svetsku konferenciju o klimi, održanu lane u glavnom gradu Danske, na kojoj je, ipak, konstatovano da su omanule crne prognoze o posledicama otapanja lednika, ali da opasnost vreba.

U Nepalu, u Međunarodnom centru za integrisano praćenje planina, stručnjaci su zaključili da nema sistematskog praćenja glečera, ali da uopšteno svuda u svetu, oni predstavljaju pretnju. Nepalski stručnjaci tvrde da će mali glečeri, oni koji su 5.000 metara ispod površine okeana, najverovatnije nestati do kraja veka, dok će oni na većim dubinama postojati i topiti se i dalje.

Nestanak brojnih glečera je već zabeležen uz Novu Gvineju, u blizini Afrike, u zapadnom delu Antarktika.