’’Tamna materija’’ konačno snimljena

Još tokom sedamdesetih godina prošlog veka veliki broj posmatranja pokazao je da u svemiru ne postoji dovoljno vidljive materije kojoj bi mogla da se pripiše jačina gravitacione sile unutar i između galaksija. Te pojave koje nisu mogle da objasne navele su ih na teoriju po kojoj 90 posto svemira čini nevidljiva takozvana ‘’tamna materija’’, čiji sastav još uvek nije poznat. U početku je teorija bila prihvaćena sa velikim rezervama, ali danas čini deo savremene kosmologije.

Slike i 3D video snimci su rezultat najvećeg istraživanja Svemira koje je ikad izvedeno teleskopom ‘’Habl’’ - COSMOS u kojima su obavljena merenja najmanje pola miliona udaljenih galaksija. Na tim snimcima pokazan je detaljan pogled na strukturu tamne materije. Nova mapa koja je tako napravljena, predstavlja materiju koja "pokriva" vreme do pre šest i po milijardi godina, i ‘’grudvaste’’ je prirode.

U pratećoj naučnoj studiji preciziran je stav da raspored galaksija prati raspored tamne materije jer tamna materija privlači "običnu" materiju svojom gravitacionom silom, naglasio je Ričard Masi, autor studije koja je predstavljena nedavno na 209. kongresu Američkog astronomskog udruženja u Sijetlu.

Pokazalo se da "obična" materija, gasovi, zvezde, planete i galaksije predstavljaju tek jednu šestinu ukupne mase univerzuma, dok većinu univerzuma čini tamna materija. Ona je nevidljiva jer ne reflektuje i ne emituje uočljivu svetlost, mada predstavlja većinu mase univerzuma.

Prethodne studije tamne materije su se uglavnom sastojale od simulacija dok su ovoj studiji naučnici uspeli da, kako tvrde, naprave trodimenzionalnu mapu njene distribucije. Pravljenje takve mape se poredi sa pravljenjem mape nekog grada na osnovu snimaka uz vazduha tokom noći, a na kojima se vidi samo osvetljenje na ulicama. Tamna materija je nevidljiva tako da su samo osvetljene galaksije vidljive golim okom.

Da bi utvrdili prisustvo tamne materije, autor studije Masi i njegove kolege koristili su metodu koja se zasniva na merenju slabih gravitacionih sila i njihovog uticaja na svetlost. Da bi svetlost sa udaljenih galaksija stigla do Zemlje, ona mora da prodje kroz tamnu materiju koja je savija na veoma sličan način na koji se svetlost savija kada prolazi kroz obično sočivo.

"Mi statistički shvatamo kako te galaksije treba da izgledaju", rekao je doktor Masi iz Kalifornijskog instituta za tehnologiju u Pasadeni. "Ako stavite tamnu materiju na put svetlosti, ona će svojom gravitacionom silom da je savije i promeni njenu putanju. Kada se to dogodi, menja se i slika galaksija iz kojih dopire. To znači da mi te galaskije vidimo na iskrivljeni način, kao da je svetlost prošla kroz niz soèiva, a u ovom slučaju, ta sočiva su, u stvari, tamna materija", rekao je Masi.

Istraživači su - da bi napravili trodimenzionalni prikaz, odnoso da bi dodali dimenzija daljine, kombinovali observacije sa "Habla" i snimke urađene kroz teleskope na Zemlji. Tako sačinjena mapa rasporeda tamne materije potvrđuje da se galaksije nalaze unutar "grudvi" tamne materije. Te "grudve" su povezane mostovima tamne materije koji se zovu "filamenti", a "grudve" i "filamenti" čine mrežu koja je nalik na paukovu.

Naučnici tvrde da je ovo veliki korak u pravcu razumevanja uticaj tamne materija na univerzum iako su u ovoj studiji izmereni tek dva kvadratna stepena od ukupno 40 hiljada kvadratnih stepena neba.