Vremeplov: Godišnjica početka bombardovanja SRJ

Na današnji dan 1999. godine NATO je otpočeo agresiju na Srbiju (SRJ) pod izgovorom "sprečavanja humanitarne katastrofe" Albanaca na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i sopstveni osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. To je učinio mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija koje su njene članice potpisale, čak i ustavima pojedinih država članica. Tokom 79 dana agresije 19 zemalja pod vođstvom SAD - nazvane "Milosrdni anđeo" - korišćena su ubojna sredstva zabranjena međunarodnim konvencijama, uključujući kasetne bombe i granate punjene osiromašenim uranijumom. Zvaničnici SAD i NATO uporno su ponavljali da nisu "u sukobu sa srpskim narodom", ali NATO je istovremeno neprestano bombardovao civilne ciljeve poput stambenih naselja, mostova, škola, obdaništa, hotela, stranih ambasada, toplana, rafinerija, fabrika, izbegličkih kolona, putničkih vozova i autobusa, televizijskih stanica i releja, elektroenergetskih objekata, počinivši mnoštvo ratnih zločina i izazvavši humanitarnu katastrofu gigantskih razmera. Prema podacima objavljenim u beogradskim medijima, pobijeno je između 2.500 i 3.000 građana, od kojih su najmanje tri četvrtine bili civili, među kojima oko 600 dece, a nanesena je ogromna materijalna šteta.

1603. - Umrla je engleska kraljica Elizabeta Prva, koja je tokom 45 godina vladavine konsolidovala unutrašnje prilike i odlučujuće doprinela da Engleska izađe na sva svetska mora i postane prva kolonijalna sila sveta. Njen naslednik Džejms Šesti od Škotske preuzeo je krunu kao Džejms Prvog, čime su Engleska i Škotska ostvarile personalnu uniju. Engleska flota je 1558, kad je stupila na presto, potukla špansku "Nepobedivu armadu" i načela moć Španije, suparnice u osvajanju kolonija. Oslanjajući se na plemstvo i trgovačko-bankarsku buržoaziju, sprovela je mnoge mere koje su označile prekretnicu u istoriji Engleske. U vreme njene vladavine, 1566. osnovana je Londonska berza, a 1600. Istočnoindijska kompanija. Osigurala je 1587. prevlast anglikanske crkve pogubljenjem zarobljene škotske kraljice Meri Stjuart, predvodnice rimokatoličke struje. Posle dolaska na presto Džejmsa Prvog, sina Meri Stjuart, dve zemlje su zadržale odvojene parlamente i tek je 1707., usvajanjem Zakona o uniji, formirana zajednička država pod nazivom Velika Britanija.

1736. - U Budimu je mučenjem na točku umoren vođa srpskih ustanika Pera Segedinac, koji je 1735. u Pomorišju, Bačkoj i Posavini podigao Srbe protiv Beča. Austrijske vlasti su, da bi zastrašile buntovne Srbe, mrtvog Segedinca odnele u Pečku i obesile. Srbi su se digli na bunu zbog mobilizacije u austrijsku vojsku, a ustanak se proširio među seljacima. Moriški komandant i oberstvahtmajster opevan je u narodnim pesmama, a srpski pisac Laza Kostić je napisao dramu "Pera Segedinac".

1783. - Španija je priznala nezavisnost SAD.

1834. - Rođen je engleski socijalista, pisac i slikar Vilijam Moris, koji je znatno uticao na izgradnju umetničkog ukusa i razvoj umetničkog zanatstva u Engleskoj. Pisao je u romantičarskom maniru epske pesme i pripovetke u stihovima, sa antičkim i srednjovekovnim motivima. Dela: "Život i smrt Jasonova", "Zemni raj", "Sigurd Volsung".

1882. - Nemački bakteriolog Robert Koh objavio je da je izolovao bakteriju koja izaziva tuberkulozu. Kasnije je pronalazak antibiotika omogućio uspešnu borbu protiv bakterije nazvane "Kohov bacil".

1882. - Umro je američki pisac Henri Vodsvort Longfelou. Dela: indijanski ep "Hijavata", poeme "Evangelina", "Poeme o ropstvu", soneti "Božanstvena komedija".

1891. - Velika Britanija i Italija sporazumele su se o granicama kolonija u području Crvenog mora.

1905. - Umro je francuski pisac Žil Vern, autor naučno-fantastičnih romana s naučnim predviđanjima od kojih su mnoga ostvarena. Napisao je čak 57 romana. Dela: romani "Put oko sveta za 80 dana", "Dvadeset hiljada milja pod morem", "Put na Mesec", "Put u središte Zemlje", "Carev glasnik", "Pet nedelja u balonu".

1916. - Umro je španski kompozitor i pijanista Enrike Granados i Kampinja, koji je stvarao u romantičarskom maniru, gotovo isključivo na osnovu španske narodne muzike. Dela: klavirska zbirka "Gojekas", "Španske igre" za klavir.

1929. - Fašisti su "pobedili" na jednopartijskim izborima u Italiji.

1930. - Rođen je američki filmski glumac Stiv Mekvin, koji je najčešće igrao u avanturističkim filmovima, obeleživši ih snažnim temperamentom i ličnim šarmom. Filmovi: "Ljubav sa strancem", "Sedmorica veličanstvenih", "Sinsinati Kid", "Šampion rodea", "Veliko bekstvo", "Leptir", "Bulit", "Tom Horn", "Lovac".

1941. - Jugoslovenski predsednik vlade Dragiša Cvetković i šef diplomatije Aleksandar Cincar-Marković otputovali su u Beč da bi 25. marta potpisali ugovor o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu. Vlada je ovaj dokument potpisala nakon ogromnih pritisaka i tek nakon garancija o teritorijalnoj celovitosti Kraljevine Jugoslavije kao i potvrde da ona neće morati da učestvuje u vojnim operacijama, ali je oborena vojnim udarom tri dana kasnije, posle masovnih demonstracija u Beogradu i drugim srpskim gradovima.

1945. - U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave Ujedinjenih nacija za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.

1945. - Američke i britanske trupe prešle su u Drugom svetskom ratu reku Rajnu i nastavile nadiranje u unutrašnjost Nemačke.

1946. - Umro je ruski velemajstor Aleksandar Aleksandrovič Aljehin, jedan od najvećih u istoriji šaha, jedini koji je titulu svetskog prvaka držao do smrti. Pobedio je 1920. na prvom šahovskom prvenstvu Sovjetskog Saveza, a šampion sveta postao je 1927, savladavši u meču sa 6:3, uz 25 remija, kubanskog velemajstora Raula Kapablanku. Titulu je odbranio u mečevima protiv zemljaka Jefima Bogoljubova 1929. i 1934, kojeg je pobedio sa 15,5:9,5 i 15,5:10,5, a holandski velemajstor Maks Eve ga je 1935. savladao sa 9:8, uz 13 remija. Zvanje svetskog prvaka povratio je pobedivši Evea u revanšu 1937. rezultatom 10:4, uz 11 remija.

1962. - Umro je švajcarski fizičar, balonista i istraživač morskih dubina Ogist Pikar, profesor Univerziteta u Briselu. Proučavao je radioaktivnost, atmosferski elektricitet i kosmičke zrake. Postao je 1931. prvi čovek koji je dospeo u stratosferu, popevši se balonom do 15.780 metara, a 1934. do 17.550 metara.

1972. - Velika Britanija je uspostavila direktnu kontrolu u Severnoj Irskoj da bi sprečila sukobe paravojnih grupa rimokatolika i protestanata.

1976. - Umro je britanski feldmaršal Bernard Lo Montgomeri, jedan od vodećih savezničkih vojskovođa u Drugom svetskom ratu. Pobeda njegove Osme armije nad Afričkim korpusom nemačkog feldmaršala Ervina Romela u bici kod El Alamejna krajem 1942. preokrenula je tok rata u Africi.

1976. - U Argentini je vlast prigrabila vojna hunta generala Horhea Videle, a predsednica Isabela Peron je uhapšena.

1980. - U El Salvadoru je ubijen, dok je držao službu u crkvi, najglasniji kritičar surovih postupaka vojnih vlasti, pod uticajem SAD, u toj zemlji zahvaćenoj građanskim ratom, nadbiskup San Salvadora Oskar Arnulfo Romero i Galdames.

1990. - Iz Šri Lanke otišlo je 2.000 indijskih vojnika, poslednjih iz kontingenta od 50.000, koji su dve i po godine bezuspešno pokušavali da savladaju oružanu pobunu tamilskih gerilaca (Tamilski tigrovi) protiv centralnih vlasti u Kolombu.

1993. - Ezer Vajcman je izabran za sedmog predsednika Izraela.

1995. - Oko 3.000 srpskih civila izbeglo je pred muslimanskom ofanzivom na Vlašić. Snage muslimanske vlade u Sarajevu su 20. marta, ofanzivama na Vlašić i Majevicu, 40 dana pre isteka prekida vatre, grubo narušile četvoromesečno primirje sklopljeno uz posredovanje bivšeg predsednika SAD Džimija Kartera, a SAD i drugi ključni članovi međunarodne zajednice nisu ni verbalno osudili ovaj postupak.

1999. - Američki državni sekretar Madlen Olbrajt je prvog dana agresije NATO na Srbiju (SRJ) izjavila: "Smatram da ovo neće biti dugotrajna operacija". Nakon 11 dana besomučne zločinačke kampanje, ona je rekla: "Nikada nismo ni očekivali da će se ovo brzo završiti".

1999. - Severna Koreja je saopštila da je južnokorejska ratna mornarica potopila jedan njen brod u severnokorejskim teritorijalnim vodama Žutog mora, optuživši Seul da izazivanjem prvog pomorskog sukoba od okončanja Korejskog rata 1953. provocira novi rat na podeljenom poluostrvu.

2000. - Povodom pogibije 40 Albanaca u kosovskom selu Račak u januaru 1999. - ključnom događaju (opravdanju) za ogroman pritisak na Srbiju (SRJ) i agresiju NATO dva meseca kasnije - nemački list "Berliner cajtung" je, na osnovu kopija neobjavljenih izveštaja o autopsiji, objavio da nisu dokazane tvrdnje o masakru i da "nema dokaza za tvrdnju da su u Račku ubijeni mirni seljani". List je naveo da su finski stručnjaci za sudsku medicinu porekli i priču o maltretiranju pre smrti i ubistvu iz neposredne blizine. Predsednik SAD Bil Klinton je neposredno po otkrivanju žrtava u Račku rekao da su "nedužni muškarci, žene i deca" prisiljeni da "kleče u blatu i potom smaknuti".

2003. - Kompanija "Klonejd", koja je saopštila da je stvorila pet kloniranih ljudskih bića, pokazala je prvi put fotografije navodno kloniranih beba.

2005. - U glavnom gradu Kirgizije Biškeku demonstranti su bez ijednog ispaljenog metka zauzeli zgradu vlade, kabinet predsednika i televiziju. Predsednik Kirgizije Askar Akajev je podneo ostavku i napustio zemlju, a lider opozicione stranke Narodni pokret Kirgizije Kurmanbek Bakijev imenovan je za vršioca dužnosti predsednika države kao i predsednika vlade.

2007. - U gradu Tal Afar u Iraku eksplodirao je kamion-bomba, pri čemu su poginule 152 osobe a 347 je povređeno, što je najveći broj stradalih u pojedinačnoj eksploziji od početka rata u Iraku. Eksplozija je potpuno uništila oko 100 kuća i napravila krater širok 23 metra.