Naučnici razjasnili džinovski rast trave na Sahalinu

MOSKVA - Ruski naučnici su najzad razjasnili zbog čega na dalekom istoku njihove zemlje, a posebno na ostrvima Sahalin i Kurilima, obična trava dostiže džinovske razmere.

Na ostrvima u tom regionu neke obične travnate biljke mogu dostići visinu i do pet metara, a heljda do tri metra, objavljeno je na Internet sajtu izvestia.ru.

Takav džinovski rast nije, međutim, genetski uslovljen, jer se nakon setve sahalinske heljde u Evropi njena visina brzo vraća na normalnu.

Do sada nije bilo jasno šta dovodi do takvog džinovskog rasta, ali su nedavno naučnici ruskog Instituta za morsku geologiju i geofiziku sproveli istraživanja na ostrvima Sahalin i Kunašir i svoja otkrića objavili u časopisu "Ekologija".

Pokazalo se da džinovske trave ne rastu na celoj teritoriji tih ostrva, već samo u zonama u kojima dolazi do aktivnih tektonskih poremećaja pri kojima se emituje toplota.

Naučnici su ispitivali površine pod sibirskom biljkom labaznjik koja na tim ostrvima dostiže visinu od 2,7 metara, dvostruko višu nego u drugim regionima.

Labaznjik raste na kiselim glinastim zemljištima Sahalina i na kiselom glinasto-sulfidnom tlu Kunašira. Kako glina slabo propušta kiseonik, do korena tih biljaka pristiže veća količina toplote i naftnih ugljovodonika. U tom zemljištu je, sem toga, veća koncentracija mikroelemenata koji, kako je poznato, katalizuju rast biljaka.

Autori ovog istraživanja smatraju da se istim uzrocima može objasniti visok rast trava i u drugim regionima sa povećanom seizmičkom aktivnošću.