Nemački izdavač obeležio godišnjicu smrti Aleksandra Tišme

NOVI SAD - „Dirljivo svedočenje: samooptužujuće, bez ikakvih iluzija, na tragu laži i banalnosti zla“, citat je književnog kritičara renomiranog nemačkog nedeljnika „Die Zeit“, kojim se komentariše najnovije izdanje knjige Aleksandra Tišme na nemačkom jeziku „Reise in mein vergessenes Ich“ (Putovanje u moje zaboravljeno Ja). U jednoj knjizi priređujući Tišmina dela „Dnevnik 1942-1951“ i „Meridijani Srednje Evrope“, sigurno nije slučajno što je izdavač odbrao baš ovo vreme da se po osmi put pozabavi delom jednog od najvećih književnika naših prostora. Aleksandar Tišma je ovaj svet napustio pre pet godina, ali njegova dela, izvesno je, nadživeće ne samo naše, nego i mnoge druge generacije, piše novosadski “Dnevnik”.

U izdanju „Reise in mein vergessenes Ich“, uspostavlja se veza između Tišminog ranog životnog i nešto kasnijeg, bogatog iskustva turbulentih ratnih i posleratnih vremena, tokom kojih je, sudeći po prevodiocu Barbari Antkovijak, Tišma plenio svojim jasnim i analitičnim spisateljskim stilom. „Deutscher Taschenbuch Verlag“ na nemačkom jeziku je do sada objavio: Upotreba čoveka, Škola bezbožništva, Knjiga o Blamu, Koje volimo, „Kapo“, Vere i zavere i Bez krika, dok je najnovije izdanje „Reise in mein vergessenes Ich“, kao i većinu drugih, prva objavila izdavačka kuća „Karl Hanzer“ 2003, u godini smrti Aleksandra Tišme.

I dok nemački izdavači, na neki način, zatvaraju krugove, (ne) iznenađuje što se u domaćim knjižarama teško može naći novo izdanje dela Aleksandra Tišme, iako su stara skoro sva rasprodata. Nemci marketinški njegove knjige predstavljaju rečima da je Tišma za Srbiju isto što su Markes za Kolumbiju ili Saramago za Portugaliju.

Aleksandar Tišma (1924-2003) rođen je u Horgošu (Jugoslavija), a umro je u Novom Sadu (Srbija i Crna Gora). Bio je pisac koji je najviše pisao lirske pesme, romane i novele. Maturirao je u Novom Sadu, a studirao u Budimpešti.

Tišma je učestvovao u NOR-u od 1944, demobilisao se 1945. i zaposlio kao novinar u novosadskoj „Slobodnoj Vojvodini“, a zatim i u beogradskoj „Borbi“ 1947. Od 1949. živi u Novom Sadu gde je radio u Matici srpskoj, najpre kao sekretar, a zatim i kao urednik Letopisa Matice srpske. Aleksandar Tišma je dobio više nagrada za prozu, poeziju i prevodilaštvo, od kojih i cenjenu NIN-ovu nagradu za roman godine, austrijsku Državnu nagradu za evropsku književnost i nagradu sajma knjiga u Lajpcigu za ervopsko razumevanje.