Na sajmu knjiga u Moskvi srpski štand ravnopravan sa drugima

MOSKVA - Srbija se dostojno predstavila na ovogodišnjem najvećem ruskom sajmu knjiga, 21. Moskovskoj međunarodnoj izložbi knjiga, na kojoj učestvuju 82 zemlje, ocenili su danas organizatori i gosti srpskog štanda na sajmu.

"Ovde postoji kriterijum kvaliteta, kulture i tradicije a naš štand - to nije samo moje mišljenje, uzorno je urađen a prezentacija je u okviru standarda koji su prikazali i drugi izdavači. Možemo biti više nego zadovoljni", rekao je Tanjugu predavač na Filološkom fakultetu, pisac i književni kritičar Mihajlo Pantić.

"Mislim da smo se na pravi način reprezentovali na ovom sajmu i sudeći po interesovanju publike, rekao bih da srpska književnost ima potencijal da kaže nešto i ruskom čitalačkom auditorijumu, koji ne samo da je vrlo izbirljiv, nego je i prezasićen u pravom smislu reči količinom vrhunske književnosti koja mu se svakodnevno nudi", rekao je Pantić.

Pantićeve priče će uskoro biti objavljene u časopisu "Strana književnost" (Inostrana literatura), kao najava za knjigu koja će biti objavljena u Rusiji sledeće godine, a autor je u okviru boravka u Moskvi održao i predavanje na Državnom univerzitetu Lomonosov studentima srpskog jezika i književnosti o stanju savremene srpske književnosti.

Petrović: Milorad Pavić najprevođeniji pisac

Drugi gost štanda, pisac Goran Petrović, rekao je da je ovogodišnji nastup mnogo srpskih knjižara bolji od ranijih i da, iako uvek može bolje, srpski štand ne zaostaje za ostalima.
"Ovo je veliko tržište, Rusija ima veliki broj stanovnika i veliki broj čitalaca, gde je čitanje još živo kao disciplina, a nije na tom velikom tržištu lako biti primećen", rekao je Petrović, koji je posle Milorada Pavića najprevođeniji srpski pisac u Rusiji.

U nekoliko izdanja u Rusiji su štampana sva tri Petrovićeva romana - Atlas opisan nebom, Opsada crkve Svetog Spasa i Sitničarnica Kod srećne ruke, pre godinu dana izašla je i knjiga izabranih priča, a sa izdavačem Amfora dogovoreno je da sledeće godine bude objavljena integralna knjiga književnikovih priča.

Prema Petroviću, "sve one knjige koje se mogu naći u drugim svetskim centrima, ovde su u prvom planu i utoliko je teže, ali i zanimljivije, za male kulture i književnosti - mora čovek da se propne ili sagne da bi pronašao naslov koji je nešto posebnije".

"Zato je lepo kada shvatite da je neko pronašao nas", rekao je Petrović.

Nikolić-Bobić: Zadovoljni posetioci

"Posetioci su zadovoljni i prijatno iznenađeni", rekla je Tanjugu koordinator srpskog nastupa na sajmu, sekretar Udruženja književnih prevodilaca Neda Nikolić-Bobić.

Na štand je iz Beograda doneto približno 300 knjiga više od 25 izdavača.

Izložene su dela savremene književnosti, dečja literatura, rečnici i leksikoni, monografije sa srpskim manastirima - koje izazivaju nepodeljenu pažnju, monografije srpskih slikara, kao i prevedena dela ruskih pisaca.

Odlična postavka na sajmu

Na više od dve police nalaze se izdanja ruskih knjiga u prevodu na srpski jezik - od "Istorije vizantijskog carstva" Fjodora Uspenskog i "Istorijske poetike" Alkdsandra Veselovskog, do knjiga Josifa Brodskog, Vitalija Šentalinskog i Ljudmile Ulicke, u izdanju Paideje, Geopoetike, Klia, Ceptera, Platoa, Stilosa, Rusike.

Izložena je i edicija Srpskog PEN cnetra sa knjigama antologija proze, drame, poezije i kratke priče 20. veka. Pažnju publike privlače i posteri srpskih pisaca Petrovića, Pantića, Davida Albaharija, Dragana Velikića, Vladislava Bajca, Vide Ognjenović, Radoslava Petkovića.

Kombinovani multimedijalni nastup

Na TV ekranu emituje se CD sa 30 srpskih pisaca, predstavljenih istovremeno i u katalogu na srpskom, ruskom i engleskom jeziku, uz pratnju muzike Zorana Simjanovića.

Multimedijalni nastup upotpunjuju i tri TV emisije razgovora sa Pantićem, Petrovićem i ruskom književnicom Ljudmilom Ulickom, koja je danas posetila srpski štand.

Gosti štanda, koji istovremeno komuniciraju sa posetiocima, su i prevodioci Zorislav Paunković, Ljubinka Milinčić i Neda Nikolić-Bobić.

Sajam traje do 8. septembra

Štand je u petak posetila i književnica Olga Slavnjikova, koja je 2006. nagrađena "Ruskim Bukerom" za knjigu "2017" koja u prevodu na srpski jezik treba da se pojavi do kraja godine.
U reklamnom materijalu predstavljeno je ukratko i 10 srpskih pisaca kandidovanih u Projektu 100 slovenskih romana.

Za logističku podršku i pružanje detaljnih informacija o srpskim izdavačima i knjigama na štandu je zadužen koordinator projekta informacionog sistema "knjigainfo" Aleksandar Drakulić.

Ovogodišnji nastup srpskih izdavača u Moskvi, koji će trajati do 8. septembra, organizovali su Ministarstvo za kulturu i Privredna komora Srbije.