Knjiga "Nedovršeni razgovori" Đura Šušnjića

Elita srpske istoriografije, sociologije i kulturologije okupila se juče u Biblioteci grada Beograda da bi učestvovala u raspravu o knjizi filozofa, sociologa, pisca originalne kritičke misli, prof. dr Đura Šušnjića "Nedovršen razgovor" (ogledi iz teorije istorije) u izdanju "Čigoja štampe".

Svoje opservacije o knjizi i teoriji istorije saopštili su prof. dr Radivoj Radić, dr Vladimir Petrović, dr Čedomir Antić, prof. dr Slobodan Antonić, dr Miša Đurković, prof. dr Ratko Božović, Marinko Vučinić i Miroslav Jovanović.

Mnogo se govori o istoriji

Inicijatori za ovaj razgovor su, prema sopstvenom priznanju, bili Vučinić i Petrović jer su došli do zaključka da se u našoj javnosti, ali i u stručnim krugovima humanističkih nauka, mnogo govori o istoriji, ali se ništa ne doprinosi razvoju istorijske svesti i što smatraju da je teorija istorije zanemarena i među istoričarima.

Kako je konstatovao Petrović, izvesnih pomaka na polju teorije istorije bilo je krajem osamdesetih (Andrej Mitrović), ali postmoderno mišljenje u istoriografiji nije kod nas prihvaćeno ni sada kada se plima posmoderne istoriografije povlači na svetske scene.

Vučinić je primetio da je Šušnjić s razlogom zamerio srpskim istoričarima što ne donose vrednosni sud o zbivanjima o kojima pišu na osnovu građe, kao i to da je naša istoriografija fragmentirana i ne bavi se celovitim sagledavanjem istorijskih tema i fenomena.

Prema njegovim rečima, oni izvlače istorijski kontekst iz samog istraživanja, umesto da svoje istraživanje posmatraju kao deo šireg konteksta.

Sociolog Antonić je govorio o ustanovljavanju nove sociološke discipline (istorijska sociologija) da bi ocenio da je ona danas jedna od najvažnijih jer je dala značajan doprinos rešavanju nekih teorijskih pitanja sociologije.

Za Antonića je dragoceno što je Šušnjić u knjizi uveo neke generalizacije koje mogu da posluže sociolozima u njihovom radu.

Mladi se dele na dva ekstrema

Vizantolog Radić se pozabavio pitanjem popularnosti istorijske nauke u savršenom društvu i on smatra da se mladi dele na dva ekstrema, one koji se izuzetno interesuju za tu oblast i one koji je mrze i ne žele da "uče od istorije".

Prema Radićevim rečima, Šušnjić je pokazao "lutanje" između humanističkih nauka i da sociolozi prenaglašavaju "nemoć" istorije.

On je zamerio autoru da polemiše sa starijom generacijom istoričara umesto da se okrene mlađoj generaciji koja je bolje informisana i prati savremene trendove istoriografije.

Uz ocenu da je naslov ("Nedovršen razgovor") izuzetno dobro odabran, Radić je zaključio da knjiga podstiče pokretanje nekih pitanja i traganje za novim sagledavanjem uloge i mesta istorije u savremenom društvu.

Božović, autor recenzije, osvrnuo se na razgovore koje je vodio sa autorom pre nego što je knjiga napisana pošto je imao rezervi u pogledu Šušnjićevog pisanja o istoriografiji što mu nije struka.

Međutim, Božović smatra da je srećna okolnost što se naučnik široke filozofske kulture prihvatio ovog posla da bi "bliže odredio svoje shvatanje istorije, istorijske svesti i samosvesti".

Svoj "ugao " u vremenu marksizma

On smatra da je bitno za ovu knjigu da je autor odbacio da su filozofija i sociologija nadmoćnije naučne discipline od istorije, od koje očekuje da postavlja pitanja a manje da dokazuje.

"Dobro je što je ušao u tuđi zabran jer je teme iz teorije istorije sagledao iz specifične, lične perspektive", zaključio je Božović.

Jovanović je rekao da je knjiga inspirativna jer nudi tri forme dijaloga: unutar same istorije, između istorije i sociologije i istoriografije i društva.

Đurković je pohvalio Šušnjića i njegovu generaciju intelektualaca jer su u vreme marksističke dominacije u humanističkim naukama našli jedan svoj "ugao" u kome su razvijali lični ugao posmatranja.

Uz primedbu da je tekst pretrpan citatima, Đurković je pohvalio izuzetno bogatu bibliografiju jer je njome obuhvaćeno sve što je kod nas objavljeno iz domena teorije istorije.

Antić, istoričar mlađe generacije, smatra da se u knjizi mogu naći mnogi novi podaci i da je u celini instruktivna, što je preporučuje kao priručnik za studente kada je u pitanju teorija istorije.

On je prepoznao da autor u knjizi nudi dozu optimizma u pogledu budućnosti istorijske nauke.