Ћир
Hu
13. maj - Sveta mučenica Glikerija
Filip Neri, Dizma, Zdenko
5. Redžeb 1433.
5. Sivan 5772.
Bibliotekari: Budućnost knjige u digitalizaciji
BEOGRAD - Godišnje susrete bibliotekara na beogradskom Sajmu knjiga juče je obeležila rasprava o čitaocima u novom tehnološkom okruženju, pre svega, u svetlu digitalizacije dokumenata koja je u svetu već uveliko u toku.
Predstavnica Narodne biblioteke Srbije, koja je već digitalizovala više od milion dokumenata, Vesna Injac rekla je da je već sada jasno da su korisnici bibliotečkog fonda svuda u svetu zainteresovani da sve knjige budu digitalizovane i dostupne svima putem interneta.
Na tom planu su u svetu najviše uradile Južna Koreja i Kina koje su u potpunosti digitalizovale sve što poseduju.
U Evropi je u tome najdalje otišla Francuska koja je digitalizovala oko 100.000 knjiga, dok su ostali pristupili samo digitalizaciji dokumenata koji predstavljaju nacionalnu kulturnu baštinu.
O digitalizaciji knjiga je, kako je rekla Injac, bilo reči i na zvaničnom sastanku u Briselu kada je ocenjeno da to nisu u stanju da urade javne biblioteke već Gugl sa svojim punktovima u svim zemljama i pokazanom voljom da to uradi.
"Verujem da je budućnost knjige u digitalizaciji i da znanje treba da bude dostupno svim čitaocima. Miris knjige volim, ali knjiga služi da se čita, a ne da se miriše", rekla Injac, podsećajući da nove generacije najviše vremena provode pred računarom.
Direktorka Boblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov je rekla da će u svemu tome najteže biti sukobljavanje sa autorima i autorskim pravima izdavačkih kuća koje ih poseduju i da je neophodno da to bude regulisano.
Prema njenom mišljenju, biblioteke bi u tom poslu trebalo da imaju partnera i to ne u državi već u udruženju izdavača, što je već kod nas problematična situacija jer ne postoji jedinstveno esnafsko udruženje.
podeli vest sa prijateljima:
Radio i TV uživo
