Opet žučno o beogradskoj luci

Krivične prijave koje je Savet za borbu protiv korupcije podneo protiv 17 ljudi zbog sumnje da su nezakonitim postupkom preuzimanja akcija Luke Beograd državi naneli štetu od najmanje 21 milion evra, ponovo su otvorile pitanje promene vlasničke strukture tog vrednog objekta koji je i do sada bio predmet oštrih sporova i kontradiktornih ocena.

Savet za borbu protiv korupcije je, naime, sinoć saopštio da je uz krivičnu prijavu predao i dokaze o "nezakonitom postupanju nadležnih institucija i odgovornih lica u tim institucijama prilikom preuzimanja akcija Luke Beograd, iz kojih se vidi da su osumnjičeni, umesto da zaštite interese države, sakrili informacije o stvarnoj vrednosti akcije, koja je prema proceni vredela približno 23 evra".

Manje od polovine vrednosti

Uprkos činjenici da su znali stvarnu vrednost, akcije Luke Beograd prodate su preduzeću "Vorldfin" iz Luksemburga po ceni od devet evra, pa su mali akcionari dobili iznos manji od jedne polovine tržišne vrednosti akcije, navodi Savet za borbu protiv korupcije.

Savet je, kako se dalje kaže u saopštenju, uprkos opstrukcijama pojedinih institucija, Tužilaštvu predao obimnu dokumentaciju koja ukazuje na čitav niz drugih nezakonitosti u postupku preuzimanja akcija Luke Beograd, koja spada u opšta dobra na koja se primenjuju odredbe Zakona o koncesijama.

"Budući da se radi o dobro istraženom fenomenu dominantne sistemske korupcije i da su uz krivičnu prijavu dostavljeni relevantni dokazi, očekujemo da će tužilaštvo brzo pokrenuti postupke i o tome obavestiti javnost", kaže se, između ostalog, u saopštenju Saveta.

Veselinović: Tačku na pritiske

Predsednica Luke Beograd Ivana Veselinović je mesec dana pre ovog poteza Saveta javno reagovala zbog, kako je ocenila, stalnih političkih i ekonomskih pritisaka kojem je izložena Luka.

Ona je početkom prošlog meseca u intervjuu beogradskoj "Politici" izjavila da je istina o privatizaciji te kompanije jednostavna i da su to preduzeće i njegovi akcionari "čisti" i da o tome uvid imaju sve nadležene institucije.

"Tužilaštvo, Policija, Poreska i Uprava za sprečavanja pranja novca su savesno obavili svoj posao", rekla je Veselinovićeva tada, uz napomenu da se jedino te državne institucije nisu oglašavale povodom prethodno iznetih optužbi o navodnim nepravilnostima prilikom privatizaciji Luke Beograd.

"Hoćemo konačno da stavimo tačku na ekonomski i politički pritisak kojem je izloženo naše preduzeće već više od dve godine. Ko god da je u tom periodu želeo na sebe da privuče pažnju javnosti i jeftino javno-politički profitira, pominjao je Luku", rekla je njena predsednica.

Zavisnici od populizma

Veslinovićeva je u istom intervjuu ocenila da su javnosti, u izricanju ocena oko načina privatizacije Luke,  ponuđene neverovatne senzacije.

"Novinari, 'istraživači', licitirali su sa vrednošću luke od 2,5 milijarde evra. Osobe bez stručnih kvalifikacija iz Saveta za borbu protiv korupcije opominjale su i javno vređale državne funkcionere, tužilaštvo i sudove da su korumpirani", ocenila je Veselinovićeva.

"Aktuelni političari optužuju prethodnike da su nam nezakonito izlazili u susret. A današnja opozicija političare na vlasti, da i oni to isto rade. Želimo da se to glasno kaže, a da zavisnici od populizma svoju žrtvu pronađu negde drugde", rekla je Veselinovićeva, odgovarajući na pitanje zbog čega je i samo rukovodstvo Luke "Beograd" zatražilo preispitivanje privatizacije.

Veslinovićeva inače tvrdi da je Luka "Beograd" kupljena putem ponude za preuzimanje, septembra 2005. godine i da je taj posao obavljen na način koji je Srbija preuzela iz evropske prakse posle 2000. godine, jer stimuliše konkurenciju i postizanje najviše cene za prodavce akcija, a istovremeno je veoma siguran i transparentan.

Pare su za preuzimanje Luke "Beograd" obezbeđene su iz kredita Hipo Alpe Adrija banke i taj kredit se i danas otplaćuje, što je i banka potvrdila, navodi Veselinovićeva.

Prosta računica

Ranije je beogradska štampa pisala, pozivajući na analizu Saveta za borbu protiv korupcije, da se  privatni interesi, kad je reč o privatizaciji Luke Beograd, ogledaju u vlasništvu nad 120 hektara i još 100 hektara Luke sa pravom korišćenja, a koji će nakon promene namene ostati vlasnicima preduzeća (Milan Beko i Miroslav Mišković).

 Mediji su takođe izveštavali da su kupci Luke plac veličine 120 hektara,  sa još potencijalnih 100 hektara zemljišta, dobili za nepunih 50 miliona evra, dok je država u neposrednoj blizini Izraelcima prodala plac od 2,5 hektara, za gradnju marine Dorćol, po ceni od 30 miliona evra.

Ukoliko bi se cena za tih 2,5 hektara prodatih kompaniji iz Izraela primenila na navedene hektare Luke "Beograd", stiglo bi se do sume veće od milijardu evra, što upućuje na zaključak da je kupac Luku dobio po mnogo nižoj ceni od realne.