Počeli pregovori o ujedinjenju Kipra

NIKOZIJA - Predsednik Republike Kipar Dimitris Hristofjas i vođa turske manjine na okupiranom severu Kipra Mehmet Ali Talat održali su danas direktne, pripremne razgovore o ujedinjenju te ostrvske zemlje, podeljene decenijama.

Hristofjas i Talat su se sastali na ničijoj zemlji pod kontrolom mirovnih snaga UN, na napuštenom, nekada glavnom komercijalnom aerodromu Kipra.

Diplomate i analiticari navode da su ti razgovori prva realna šansa za rešavanje kiparskog pitanja. "Moramo da privedemo kraju naše pregovore, da zaustavimo dalje stradanje našeg naroda i da ujedinimo našu zemlju", izjavio je Hristofjas posle dvočasovnog sastanka. Dvojica sagovornika su rekla da se nadaju brzom uspehu pregovora koji će formalno početi 11. septembra. "Zajednička volja" je da se rešenje nađe, ali "nema garancija za to", izjavio je Hristofjas.

Talat je dodao da se nada da će sporazum biti postignut do kraja ove godine i negirao da će Turska, jedan od tri garanta nezavisnosti Kipra, sprečiti davanje ustupaka tokom pregovora. "Mi smo za rešenje, a Ankara nas u tome podržava", rekao je vođa kiparskih Turaka. Ostala dva garanta nezavisnosti Kipra su Grčka i Velika Britanija koja u toj zemlji ima važnu vojnu bazu. Garanti takođe imaju reč u rešenjima koja se tiču statusa Kipra.

Pobeda umerenog socijaliste Hristofjasa na februarskim izborima, nad tvrdim desničarem predsednikom Tasosom Papadopulosom koji je predvodio kiparske Grke kada su 2004. godine odbili plan UN za ujedinjenje, omogućila je prekretnicu u nastojanjima za nalaženje rešenja.

Izaslanik UN za kiparski problem, bivši ministar spoljnih poslova Australije Aeksander Dauner ukazao je danas da Hristofjas i Talat treba da uvere svoje nacionalne zajednice da će rešenje biti korisno za sve.

Bivša britanska kolionija, Kipar je postao nezavisan 1960. godine, ali su mirovne snage UN, zbog međunacionalnih uskoba, 1964. godine "zelenom linijom" koja postoji i danas razdvojile većinske Grke od manjinskih Turaka. Trupe pukovničke hunte koja je vladala Grčkom su 1974. izvele puč na Kipru nameravajući da ga anektiraju Grčkoj, na šta je Turska odgovorila okupacijom severne trećine Kipra gde živi turska manjina.

Niz posredničkih napora UN od početka 1960-ih godina je propao zbog nemogućnosti dogovora dveju strana o podeli vlasti, imovini izbeglica i obliku zajedničke države. Na Kipru sa oko 700.000 stanovnika, Turska ima 35.000 vojnika i bar još toliko kolonista, a mali broj vojnika drži i Grčka, na slobodnom jugu.