"Mudis": Grčkoj i Portugaliji preti "lagana smrt"

Nervozu na tržištima, pre svega, evropskim, izazivaju bojazni zbog teške finansijske situacije u kojoj se našla Grčka, a situaciju sigurno neće olakšati ni prognoza agencije za rejting "Mudis" (Moody's) koja, istina, ne računa sa kolapsom te države, ali upozorava da može "polagano da iskrvari".

Sličan scenario "lagane smrti" prognozira "Mudis" i za Portugaliju, objavio je za vikend nemački list "Fajnenšel tajms Dojčland" (FTD).

Obe države mogu da izbegnu katastrofu

"Mudis" je upozorio na to da i Grčka i Portugalija moraju veliki deo svojih sredstava da izdvoje za otplatu dugova, pri čemu investitori zahtevaju visoke doplate za rizik, kako bi bili spremni da kupe dugoročne hartije od vrednosti tih zemalja.

"Mudis" tvrdi da obe države još mogu da izbegnu katastrofu, ali da moraju veoma brzo da delaju, a pre svega, Grčka kojoj "ističe vreme".

Bojazni od platne nesposobnosti te zemlje već nekoliko sedmica stvaraju nervozu na finansijskim tržištima, ukazuje ta agencija, navodeći da je Grčka lane zabeležila budžetski deficit na nivou od 12,7 procenta, a da ukupni javni dug te zemlje predstavlja čak 125 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

"Mudis" je kratko pre novogodišnjih praznika smanjio rejting dugoročnih obaveza Grčke na nivo A2.

Obaveze Portugalije, za sada, ta agencija procenjuje nešto bolje i to na nivou od Aa2.

Vrednovanje Grčke, koje je saopštila agencija "Mudis" je, međutim, za dva stepena više od prognoza druge dve najpoznatije svetske agencije za rejting "Standard end Purs" (Standard & Poor's) i "Fič" (Fitch), koje su za tu zemlju ustanovile rejting na nivou BBB+.

Doplata za rizik na grčke dugoročne hartije od vrednosti, u odnosu na referentne nemačke hartije, dospela je čak na 250 bazičnih bodova.

Rekordni nivo su dostigli i troškovi za osiguranje od platne nesposobnosti Grčke.

Bojazni za budućnost evropske valute

Prema podacima firme CMA naglo su porasli i svopovi kreditne nesigurnosti (Credit Default Swaps, CDS) na grčke dugoročne hartije od vrednosti za 49 bazičnih poena na 328 bodova.

I kada se, na primer, Nemačka smatra za niskorizičnu zemlju, investitori su već prema evropskim državama skeptičniji nego ikada ranije.

Tako je osiguranje od rizika platne nesposobnosti razvijenih evropskih država, prvi put skuplje nego osiguranje protiv platne nesposobnosti evropskih firmi.

Razlog je, kako ističu analitičari, visoka zaduženost mnogih razvijenih zemalja.

Povrh svega, problemi Grčke prouzrokovali su bojazni za budućnost zajedničke evropske valute, uprkos tome što mnogi eksperti računaju sa tim da će ostalih 15 zemalja zone evra pomoći svojoj 16-toj članici.

Prema mišljenju analitičara agencije "Mudis", rizik naglog pada Grčke i Portugalije je zanemarljiv. Rajtinzi obe zemlje, međutim, i nadalje će biti pod pritiskom.

Vlade obe države će, možda, biti prinuđene da povećaju poreze, što će prikočiti investicije i podržaće odlazak mnogih građana u inostranstvo.

Grčka falsifikovala statističke podatke

Grčka vlada je u petak predložila Evropskoj komisiji plan štednje koji bi u periodu od tri godine trebalo da pomogne smanjenju njenog budžetskog deficita ispod mastrihtske granice od tri procenta BDP-a.

Grčka već tokom ove godine planira da ograniči taj deficit na 8,7 procenata BDP-a, 2011 na 5,6 odsto, a 2012 na 2,8 odsto BDP-a.

Premijer Jorgos Papandreu (George Papandreou) je u sredu izjavio da Grčka neće tražiti pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda, ali je priznao da je ta zemlja u prošlosti falsifikovala svoje statističke podatke.

O tome istragu već vodi EK, ukazuju mediji, najavljujući da će ministri finansija evrozone sutra u Briselu saslušati izveštaj Evropske komisije i Evropske centralne banke o rezultatima njihove posete Grčkoj protekle sedmice.

Grčka se, naime, zbog nepouzdanosti zvanične statistike, našla pod paljbom kritike.

EK je u utorak saopštila da je grčki statistički zavod neefikasan i da podleže političkim pritiscima.

Prethodna konzervativna grčka vlada je u proleće 2009. dostavila Briselu statističke podatke prema kojima je deficit državnog budžeta iznosio samo 3,7 odsto BDP-a te zemlje.

Nova vlada premijera Papandreua je potom taj podatak značajno korigovala naviše, podsetio je FTD.