Italija o krizi: Ako imaš svinje, praviš pršut

Dok je Grčka makar privremeno ugrabila predah od svojih dužničkih nevolja, hoće li Italija biti sledeća koja će se suočiti sa istom krizom?

Hronično kratkih rukava, Italija je opterećena zapanjujuće velikim dugom, nikakvim realnim izgledom za rast svoje privrede, i vođom utonulim u skandale.

Italijani se ne brinu previše

Verni sebi, Italijani se, čini se, ne brinu previše: imaju visok nivo štednje, turizam, slavne robne marke i naviku da se provuku.

Ipak, Italija se sa razlogom našla u centru pažnje svetskih evroskeptika. Javni dug od 115 procenata bruto domaćeg proizvoda je na nivou grčkog.

Italijanska privreda, sa godišnjim učinkom od 1.200 milijardi dolara, umanjila se prošle godine za 5 odsto - što je među najvećim padovima u evrozoni - a očekuje se da će ove godine jedva nešto porasti.

Italijanski zvaničnici - uz podršku ekonomista - tvrde da je njihova zemlja otporna na dužničku krizu zato što ima visoku štednju stanovništva, veliko iskustvo u suočavanju sa deficitima i izvrsno fiskalno rukovodstvo.

Ekonomisti i ulagači raspravljaju da li se slovo "I" u PIGS - pogrdnoj skraćenici koja označava posrnule privrede i velike deficite Portugalije, Italije, Grčke i Španije - zapravo odnosi na uzdrmanu Irsku, a ne Italiju.

Neki predlažu da se akronim proširi na PIIGS. Mnogi Italijani kažu: ako imate svinje, pravite pršut.

Tržišta - koja su se proteklih mesci tako surovo obračunavala sa Grčkom - izgleda da se slažu. Za sad.

Kičmu privrede čine MSP

Agencija za kreditno ocenjivanje Fič (Fitch) nalazi da je italijanski rejting AA stabilan. To znači: mada Italija deli sličnosti sa Grčkom - korupciju, dug i spor rast - njeni troškovi pozajmljivanja nisu tako visoki.

Italijanski dugovi su dugoročniji, a razlika između kamata na pozajmice u odnosu na referentnu, koju plaća Nemačka, manja je nego za Grke.

Ali, italijanski mir bi mogao da bude uskoro pomućen. Kičmu privrede čine mala i srednja preduzeća - 99,6 odsto svih registrovanih kompanija - što je jedinstveno u razvijenom svetu.

Njihov broj je 4,48 miliona u odnosu na samo 3.600 velikih firmi, odnosno onih sa više od 250 zaposlenih. A veliki broj malih i srednjih preduzeća doživeo je pad porudžbina od do 50 procenata tokom prošle godine.

Posle portugalskih, italijanski radnici zarađuju najmanje u zapadnoj Evropi - u proseku 14.700 evra (21.000 dolara) godišnje, navodi OECD.

Italijanski radnik prima 44 odsto manje nego britanski, 32 procenta manje nego irski, 28 odsto manje nego nemački i 19 procenata manje nego - grčki.

Ipak, Italijani kažu da prolaze kroz krizu koju su stvorile riziku sklone ulagačke banke i da u toj situaciji zemlja koja više uživa u životu i živi sporijim tempom može da bude otpornija. Kapitalizam je, dodaju ekonomisti, verovatno promenio muziku i sa teškog roka prelazi na valcer.