Fajnenšel tajms: MMF za grčku dužničku krizu

Nemci se žestoko protive ideji o pružanju pomoći Grčkoj u rešavanju njenog ogromnog budžetskog deficita, pokazala je anketa koju je londonski Fajnenšel tajms sproveo u Nemačkoj.

List ocenjuje da ovakvo raspoloženje ide na ruku nemačkoj kacelarki Angeli Merkel, uoči vrlo izvesnog ovonedeljnog unutarevropskog sučeljavanja oko odluke o pružanju finansijske pomoći Grčkoj.

Napolje iz evrozone

Neprijateljstvo prema toj ideji je, kako ukazuju rezultati ovog istraživanja, upadljivo izraženije kod Nemaca nego kod drugih Evropljana, uključujući i Britance.

Gotovo trećina ispitanika smatra da bi od Grčke trebalo zatražiti da napusti evrozonu.

Dodatno naglašavajući slabljenje podrške evru, 40 odsto Nemaca veruje da bi najvećoj evropskoj privredi išlo znatno bolje da je izvan evrozone. Toliki skepticizam je mnogo veći nego u Francuskoj, Španiji ili Italiji, prenosi Bi-Bi-Si pisanje Fajnenšel tajmsa.

Ovakvi rezultati, nastavlja list, usledili su posle upozorenja Angele Merkel da na finansijskim tržištima ne treba podgrevati lažna očekivanja od paketa mera kojim bi zemlje evrozone spasavale Grčku.

Nije to politički savez

Fajnenšel tajms jedan od svojih uredničkih komentara posvećuje grčkoj dužničkoj krizi i iznosi stav da bi tim problemom trebalo da se pozabavi Međunarodni monetarni fond.

MMF se već bavi fiskalnim krizama u istočnoj Evropi i u stanju je da zadatak u Grčkoj tretira kao tehničko, a ne kao političko pitanje.

I upravo je takvo nešto potrebno kako bi se snizila temperatura unutar evrozone. Racionalno kreiranje politike unutar evrozone je, zbog razumljive srdžbe izazvane nedopustivim ponašanjem Grčke, u ovom momentu nemoguće.

Fajnenšel tajms smatra i da glavni argument protiv mešanja MMF-a, sadržan u stavu da nikome spolja ne treba dozvoliti da se upliće u dešavanja unutar evrozone, jednostavno ne pije vodu.

Evrozona, primećuje list, nije ni federacija ni fiskalna unija, pa shodno tome nije jasno zašto bi intervencija Međunarodnog monetarnog fonda bila tako strašna.

Povrh svega, Evropljani u Međunarodnom monetarnom fondu imaju skoro trećinu glasova, što čini apsurdnim strahovanja da bi Fond mogao da ignoriše stavove evropskih zemalja.

Evrozona bi, smatra Fajnenšel tajms, morala da iskoristi to što nije politički savez. Pragmatična izbor bi podrazumevao okretanje MMF-u dok bi suštinske reforme, pa i obrazovanje Evropskog monetarnog fonda, mogle da uslede jednom kada lekcije grčke krize budu kristalno jasne.