Evropska komisija pohvalila Srbiju, Đelić najavljuje mogućnost podnošenja zahteva za članstvo u EU

BRISEL - Evropski komesar za proširenje Oli Ren rekao je danas u Briselu, predstavljajući godišnji izveštaj Evopske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana na putu ka EU, da je Srbija ostvarila značajan napredak, kako u oblasti ispunjavanja uslova za približavanje EU, tako i u saradnji s Haškim tribunalom. Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da će Srbija razmotriti mogućnost podnošenja zahteva za status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU), ukoliko u oktobru ili decembru ne počne primena Prelaznog trgovinskog sporazuma.

On je, na konferenciji za štampu u Briselu, naglasio da je Srbija veoma ozbiljno pristupila ispunjavanju svojih obaveza.

Kada je reč o mogućnosti promene mišljenja Holandije u vezi deblokade Prelaznog sporazuma Srbije i EU, Ren je na konferenciji za novinare, istakao da on, kao komesar, mora biti optimista, i istakao da se nastavljaju napori u cilju promene stava holandskih vlasti.

Holandija je jedina država-članica EU koja uslovljava deblokadu Prelaznog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju hapšenjem preostalih haških optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Prema Renovim rečima, od predsedavajućeg EU će zavisiti kada će se ovo pitanje naći na dnevnom redu Saveta ministara spoljnih poslova.

Dokazano opredeljenje za približavanje EU

U izveštaju EK, objavljenom danas na sajtu Komsije, navodi se da je srpska vlada u prethodnih godinu dana dokazala opredeljenje za približavanje zemlje EU, preduzevši niz inicijativa uključujući i jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.

Vlada Srbije se pokazala relativno stabilnom i bila je aktivan učesnik u pripremanju zakonodavstva u nizu oblasti i primeni nacionalnih programa o evropskoj integraciji.

Govoreći o saradnji Srbije s Tribunalom EK je naglasila da postoji napredak, pozivajući se na izveštaj glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca u kojem se navodi da su srpske vlasti odgovorile adekvatno i na vreme na specifične zahteve.

Ta saradnja mora biti nastavljena i voditi ka daljim specifičnim pozitivnim rezultatima, istaknuto je u izveštaju, uz napomenu da preostala dvojica optuženika, Ratko Mladić i Goran Hadžić, još nisu uhapšeni.

U izveštaju se podseća da su zemlje - članice EU, kada je reč o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (S S P), odlučile da se on primenjuje tek nakon što Srbija ostvari punu saradnju Srbije s Haškim tribunalom.

U delu posvećenom saradnji sa EU ističe se da je Srbija preduzela prve korake u saradnji sa misijom Euleks na Kosovu, uz konstataciju da ti napori zahtevaju dalje jačanje saradnje.

Napredak u pravosuđu, slobodi i bezbednosti

Kada je reč o liberalizaciji viznog režima EK je naglasila da je Srbija napravila značajan napredak u oblasti pravosuđa, slobode i bezbednosti. Takođe Komisija naglašava da je Srbija ispunila većinu uslova mape puta.

Kada je reč o radu parlamenta, Komisija ocenjue da je ostavren napredak kroz izmene pravila procedura i usvajanja novog zakona o političkim partijama, alise istovremeno ukazuje da izborni zakon još nije izmenjen.

U izveštaju se takođe navodi da Srbija ima dobre kapacitete u javnoj administraciji, da kancelarija za evropske integracije dobro radi.

Navodi se takođe da kapaciteti u ministarstvima po pitanju evropskih integracija moraju biti pojačani i ubrzana reforma javne administracije. Srbija je, prema mišljenju Komisije, napravila napredak i u borbi protiv korupcije.

Pravosuđe je, kako se navodi, pokazalo veću privrženost borbi protiv koroupcije sprovođenjem nizom hapšenja.

Dodatni napori: Kriminal

Dodatni napori su, međutim, potrebni u borbi protiv organizovanog kriminala, a mora se obezbediti nezavisnost i efikasnost pravosudnog sistema, ističe se u izveštaju. EK je konstatovala napredak i u u oblasti ljudskih prava i zaštiti prava manjina.

Iako se u izveštaju ukazuje da su civilna i politička prava u Sbriji zaštićena navodi se da je bilo incidenata govora mržnje, pretnji i fizičkih napada na novinare, ljude koji se bave zaštitom ljudskih prava, pripadnike homoseksualne populacije, a da počinioci još nisu privedeni licu pravde. Kada je reč o privredi EK ocenjuje da je Srbija bila teško pogođena aktuelnom ekonomskom krizom.

Takođe se ističe da je Srbija preduzela nedovoljne napore u uspostavljanju tržzišne privrede, te je potrebno da se ulože dalje napori ka tome kako bi Srbija bila u mogućnosti da se suoči sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar EU.

Đelić: Moguće podnošenje zahteva za članstvo u EU

"Ukoliko u oktobru i decembru ne dođe do pomaka, odnosno do primene prelaznog trgovinskog sporazuma, dogovor sa Evropskom komisijom i evropskim partnerima je da se razmotri situacija i donese odluka o podnošenju zahteva za članstvo u EU", rekao je Đelić za B92.

On je ocenio da će pozitivan izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija doprineti ubrzanju postupka dobijanja statusa kandidata za članstvo, kada budu ispunjeni i politički uslovi, odnosno obaveza izručenja haških optuženika.

Đelić je rekao da pozitivan izveštaj Evropske komisije predstavlja "bazu" za raspravu na predstojećem Savetu ministara u Luksemburgu krajem oktobra i da je za očekivati da će Švedska, kao predsedavajuća pokušati da stavi na dnevni red te zaključke i preporuke.

Ukoliko Savet ministara ne bude raspravljao o primeni prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom, ta diskusija mogla bi da se prenese na Samit Evropske unije u decembru ove godine, rekao je Đelić.

Dodao je da Srbija ima jaku podršku unutar EU i da će ta podrška, ukoliko u primeni prelaznog trgovinskog sporazuma ne dođe do pomaka u oktobru ili decembru, biti još snažnija u sledećim koracima koje bude Srbija namerava da povuče.

"To je definitivno snažna podrška poziciji Srbije, a prvi put Evropska komisija priznaje da ono što je Srbija učinila u primeni prelaznog trgovinskog sporazuma od januara, zvanično će se smatrati dokazom kapaciteta za primenu tog sporazuma", rekao je Đelić.

Prema rečima Đelića, preporuke Evropske komisije koje se odnose na Kosovo, statusno su neutralne i Kosovo ne može postati problem u nastavku procesa evropskih integracija Srbije.

Đelić je rekao da će u budućnosti morati da se nađe rešenje za carinske pečate i primenu Cefta sporazuma u koji je uključeno i Kosovo, a da je za Srbiju prihvatljivo učešće predstavnika Kosova u regionalnim inicijativama, ali samo preko Unmika, a ne u svojstvu samostalne države.

Jovanović: Evropska budućnost realna, ali još ima posla

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je večeras da je izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka EU pokazao da je evropska budućnost Srbije realnost, ali da je i dalje veliki posao pred nama.

"Najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku u procesu pridruživanja za LDP predstavlja dokaz da je evropska budućnost za Srbiju realna činjenica, ali i da njena dalja afirmacija pre svega zavisi od naše spremnosti da se u potpunosti posvetimo ispunjavanju standarda koje ubrzavanje pridruživanja podrazumeva i zahteva", navodi se u izjavi Jovanovića dostavljenoj Tanjugu.

Prema njegovim rečima, protekla godina obeležena je napretkom u ispunjavanju ovih uslova, ali i danas moramo biti odgovorni prema sebi i priznati da su rezultati koji su postignuti u procesu integracija više posledica insistiranja EU da se proširi, nego jasne i efikasne evropske politike u samoj Srbiji.

Jovanović je ocenio da su meseci pred nama ključni u procesu evropeizacije našeg društva i postizanja realnih reformi koje će dovesti do podnošenja "ozbiljne kandidature" za članstvo.

LDP je, kako je kazao, podrškom vladi u svakom evropskom i reformskom projektu preuzeo odgovornost za afirmisanje evropske politike u Srbiji.

"Zbog toga ćemo, posle detaljne, ali brze analize onih delova izveštaja koji su nepovoljni, izaći i sa konkretnim predlozima i planom političke akcije za što efikasnije otklanjanje nedostataka i kašnjenja, od kojih većina opterećuje naše građane nezavisno od procesa pridruživanja", kazao je Jovanović.