Ћир
Hu
22. januar - Sveti apostol Timotej; prepodobni mučenik Anastasije
Andrija Corsini, Veronika Jeruzalemska, Josip L. Izidor
12. Rebiul-evvel 1433. - Mevlud – rođenje Muhammeda a.s., Pola zime
11. Ševat 5772.
EU: Razlozi protiv osnivanja EMF-a
BERLIN -
Evropski zvaničnici su juče uneli dozu hladne realnosti u razgovore o stvaranju Evropskog monetarnog fonda (EMF) time što su postavili pitanje ko bi finansirao njegov rad i insistirali na poštovanju principa iz Mastrihtskog ugovora da se zemlje u problemima ne pomažu finansijski.
Predsedavajući Evrogrupe Žan-Klod Junker je izjavio da bi takav fond trebalo da štiti interese čitave evrozone, a ne pojedinačnih članova tog bloka, dok je član upravnog saveta Evropske centralne banke Iv Merš istakao da se centralne banke ne bave "izvlačenjem" zemalja iz budžetskih problema, preneo je Rojters.
Podstaknutu dužničkom krizom Grčke, nemački političari su nastojali da "proguraju" ideju o osnivanju fonda za pomoć kojem bi članice evrozone mogle da se okrenu, pod strogim uslovima, kad se nađu u opasnosti od prezaduženosti.
Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je u principu podržala ideju osnivanja EMF, izjavila je tokom jučerašnje posete Holandiji da postojeće evropske kazne nisu dovoljne da bi navele zemlje članice da poštuju fiskalnu disciplinu.
"Na duge staze su nam potrebne oštrije sankcije kako bismo obezbedili funkcionisanje Pakta o stabilnosti i rastu", istakla je Merkel.
Nemačka i Francuska, dve vodeće privrede evrozone, oštro se protive uključenju Međunarodnog monetarnog fonda u rešenje krize u Grčkoj, objašnjavajući da bi to ukazalo da je EU nesposobna da reši sopstvene probleme. To je glavni razlog za pokretanje ideje o osnivanju evropskog ekvivalenta MMF-a.
Junker, koji govori u ime ministra finansija članica evrozone, potcrtao je nepovredivost principa po kome nijednu zemlju članicu koja je zapala u budžetske probleme ne treba da spasavaju druge članice, budući da je tako zapisano u Mastrihtskom ugovoru, kojim je stvorena zajednička valuta.
"Uniji bi veliku glavobolju zadalo kad bi se kriza proširila sa Grčke na Portugal, zato što bi sledeća zemlja na redu verovatno bila Španija. To bi predstavljalo mnogo veći problem za evrozonu u celini i bilo bi ga mnogo teže rešiti", ukazao je on.
podeli vest sa prijateljima:
Radio i TV uživo
Ostavite komentar