Promenite veličinu slova
     
30. januar 2009. | 09:22 | Izvor:

Uzgoj koza: Pravljenje zapata

NOVI SAD - Mini-farme čija je osnovna delatnost kozarska proizvodnja ne bi trebalo da imaju manje od 250 grla, mada su današnje evropske preporuke da porodične mini-farme nemaju više od 150 grla.

Za ekonomski isplativu proizvodnju minimalan broj grla ne bi smeo da bude ispod 100. Pre nego što odgajivač počne da gaji koze, mora jasno da definiše cilj gajenja. U zavisnosti od toga da li će se koze gajiti samo za proizvodnju mleka i dodatno mesa, ili će se pored ove proizvodnje organizovati i odgajivanje priplodnog podmlatka, zavisiće i primenjena tehnologija gajenja, javlja „Poljoprivrednik".

Budući zapat koza može da se gaji u krajnje ekstenzivnim do vrlo intenzivnim uslovima.

Pre nego što se odabere određeni sistem držanja životinja trebalo bi da se napravi precizna finansijska kalkulacija o neophodnim ulaganjima i dobiti koja bi odgovarala uloženim sredstvima i bila adekvatna odgajivačkim uslovima.

Što je veći broj koza na farmi i uslovi gajenja moraju biti intenzivniji, jer će se samo na taj način obezbediti ekonomski isplativa proizvodnja.

Sledeće važno pitanje jeste izbor sistema držanja koza. Kao i druge vrste preživara, i koze mogu da se drže isključivo u staji, kombinovano u staji i na paši, i samo na paši. Izbor za jedan od pomenutih sistema držanja zavisi od brojnih faktora, a pre svega od rase, klimatskih uslova, radne snage, raspoloživih zemljišnih površina i veličine zapata.

Početni zapat

Selekcija ili odabiranje roditelja predstavlja jedan od osnovnih zootehničkih postupaka koji je od izuzetne važnosti za uspešnu kozarsku proizvodnju. Zasniva se na tome da se za priplod odaberu najbolji roditeljski parovi, s obzirom na ispoljenost njihovih proizvodnih osobina i njihovo poreklo.

Osnovni cilj selekcije jeste da svaka naredna generacija potomaka bude bolja u ispoljavanju proizvodnih i reproduktivnih osobina od generacije svojih roditelja. Da bi odgajivač mogao da primeni neki od selekcijskih postupaka, neophodno je da se prethodno ispune određeni uslovi u pogledu vođenja matične evidencije i izvođenja kontrole proizvodnih sposobnosti koza.

Do optimalne veličine zapata odgajivač može da dođe na dva načina: od manjeg stada ka većem i nabavkom celokupnog stada.

Od manjeg stada ka većem

Nabavkom manjeg broja kvalitetnih priplodnih koza kroz nekoliko generacija, od već postojećeg broja životinja moguće je formiranje optimalne veličine zapata zadovoljavajuće genetske strukture.

Ako se odgajivač opredeli za to da postepeno povećava veličinu svog zapata, mora voditi računa o tome da je, istovremeno s uvećanjem zapata, neophodno i odgovarajuće unapređenje zootehničkih uslova gajenja, a pre svega smeštajnih i hranidbenih kapaciteta.

Takođe, ono o čemu treba razmišljati pre nego što se počne s uvećanjem zapata jeste plasman novostvorene količine proizvoda, a pre svega mleka, kao i plasman većeg broja jaradi. Ako je početni zapat dobrog kvaliteta, odgajivač ima velike šanse da pravilnom selekcijom i reprodukcijom dobije potomstvo koje će se odlikovati, ako ne boljim, onda barem istim proizvodnim i reproduktivnim osobinama kao roditelji.

S druge strane, početak s relativno manjim brojem životinja, uz postepeno povećanje veličine zapata može da se preporuči onim odgajivačima koji nemaju mnogo iskustva u gajenju koza, u cilju sticanja neophodnog znanja koje će im biti potrebno kada povećaju broj životinja koje gaje.

Nabavka celokupnog stada odjednom

Ovaj način zahteva znatno veća početna ulaganja, od samog početka intenzivno organizovanu proizvodnju i siguran plasman proizvoda.

Odnos polova u stadu

Ako odgajivač gaji 200 plotkinja jedne visokoproizvodne rase koza (npr. alpino ili sanska rasa), i ako se svih 200 koza pari ili osemeni tokom sezone parenja, bremenitih ili sjarenih koza nakon parenja ostaje oko 95 odsto ili oko 190 koza.

Ako je prosečna stopa bližnjenja kod plemenitih rasa oko 1,8, to znači da se na kraju sezone jarenja može očekivati oko 342 jareta. Uz prirodan odnos polova "pola:pola", može se očekivati približno jednak broj muške i ženske jaradi (171:171).

Od tog broja za zamenu u vlastitom zapatu ostavlja se 20-25 odsto najkvalitetnijih mladih ženskih grla, odnosno oko 43 mlade kozice, dok se ostala jarad, i muška i ženska, prodaje ili kao priplodna grla drugim odgajivačima ili kao tovna. Osim toga, za 200 koza neophodno je da se raspolaže i sa osam jarčeva od kojih bi tri bila tzv. jarčevi probači, a pet za priplod.

Podeli vest sa prijateljima:
Ocena 3.19
1
2
3
4
5
   
SRODNE VESTI
Vreme
Trenutno stanje
Novi Sad
15
°C
1008mb
1m/s
Sportski rezultati
Poslednji komentari
RTV Facebook
RTV Twitter