Svaki stanovnik Srbije zadužen po 637 evra

BEOGRAD - Zaduženost po glavi stanovnika u Srbiji iznosila je na kraju jula 637 evra, izjavio je danas generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, dodajući da su građani Srbije tada dugovali ukupno oko 376 milijardi dinara po osnovu kredita, ili jedan odsto manje nego na početku godine.

Kreditna zaduženost građana na početku godine bila je oko 380 milijardi dinara, podsetio je Dugalić, dodajući da se beleži blagi pad te vrste zaduženosti građana, kako u julu tako i sedam meseci ove godine.

Zaduženost gotovinskim kreditima u opadanju

On je na konferenciji za novinare kazao da krajem jula zabeležen i umereni rast zaduženosti kompanija po osnovu kredita od oko 1,8 odsto u odnosu na jun i ta zaduženost je iznosila oko 862 milijarde dinara, dok se kod preduzetnika u julu ostvaren umereni pad kreditne zaduženosti, kako u odnosu na jun, tako i sedam meseci ove godine.

Kreditna zaduženost preduzetnika na kraju jula iznosila je oko 44,4 milijarde dinara.

Zaduženost građana Srbije po osnovu gotovinskih kredita u stalnom je opadanju, rekao je Dugalić, dodajući da je ta vrsta zaduživanja od početka ove godine smanjena gotovo 30 odsto. Građani Srbije su krajem jula po osnovu gotovinskih kredita dugovali oko 100 milijardi dinara.

Kada je reč o ostalim vrstama kredita, dug građana Srbije po osnovu potrošačkih kredita krajem jula iznosio je oko 23,5 milijardi dinara, odnosno 3,8 odsto više nego u junu, a po osnovu kredita za refinasiranje oko 21,3 milijarde dinara.

Dugovanja stanovništva po osnovu poljoprivrednih kredita iznosila su krajem jula oko 23,7 milijarde dinara, što je neznatna promena u odnosu na jun.

Dugalić je kazao i da se beleži i stalni rast docnje u plaćanju obaveza, pa ona kod pravnih lica krajem jula iznosi 9,3 odsto, preduzetnika 4,7, i stanovništva 2,8 odsto.

"Ta tendencija uspostavljena prošle godine nastavljena je i u prvih sedam meseci 2009. godine, što nije dobar pokazatelj, ali stanje još nije alarmantno", rekao je on.

Za stanove nerealne stope od četiri odsto

U julu je zabeležen i mnogo veći pad kod lizing ugovora nego kod kredita, naveo je Dugalić, objašnjavajući da se to odnosi, kako na broj korisnika i iznos duga, tako i na kašnjenje u otplaćivanju obaveza kod te vrste ugovora.

Kada je reč o karticama, stanje je nepromenjeno, učešće docnje u korišćenju krajem jula je iznosila oko tri odsto, što je u granicama tolerisanog okvira, naveo je Dugalić.

Na pitanje da li su banke zainteresovane za odobravanje stambenih kredita za jeftinije stanove, čija je masovna izgradnja nedavno najavljena, Dugalić je kazao da jesu, ali i da je nerealno očekivati da kreditne stope budu četiri ili pet odsto.

Prema njegovim rečima, banke imaju vrlo malo manevarskog prostora da dalje snižavaju kamate, ali da će one svakako biti povoljnije ako krediti budu osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Dugalić je naglasio da kamatne stope na tu vrstu kredita ni sada nisu ekstremno visoke i dodao da stambeni krediti nisu skupi zbog visokih kamata, već "nepristojno visokih cena kvadratnog metra".