Škundrić: Srbija za energetsku saradnju sa svima

Magistralni gasovod "Južni tok", podzemna skladišta gasa, gasne interkonekcije sa zemljama regiona, panevropski naftovod (PEOP), projekti u oblasti elektroenergetike, kao i proizvodnja, transport i promet električne energije su projekti u oblasti energetike od šireg značaja za jadransko-balkansku regiju, a za koje je Srbija posebno zainteresovana, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić.

Učestvujući u radu dvodnevnog međunarodnog foruma pod nazivom "Predviđeni razvoj jadransko-balkanskog područja" u italijanskom gradu Gorica, Škundrić je naglasio da je Srbija zainteresovana i za realizaciju projekata u oblasti infrastrukture, kao što su transportni koridori 7 i 10 i multimodalni koridor 11 u putnoj infrastrukturi.

Saradnja sa Julijskom krajinom

Škundrić, koji se sastao i sa ministrom spoljnih poslova Italije Frankom Fratinijem, istakao da je zajednički interes zemalja jadransko-balkanskog regiona dalje jačanje prijateljskih odnosa i uzajamne saradnje, koja može da ubrza realizaciju ciljeva nacionalne razvojne strategije, kao što su povećanje društvenog proizvoda i zaposlenosti, poboljšanje uslova života, razvoj dobrosusedskih odnosa u regionu i Evropi i punu integracije Srbije u EU.

Škundrić je naglasio da je Srbija zainteresovana za ubrzanje saradnje sa Italijom i Autonomnom regijom Furlanija - Julijska krajina, kao i sa svim zemljama jadransko-balkanske regije.

On je ukazao da je poseban pečat daljem razvoju prijateljskih i strateško -partnerskih odnosa Srbije i Italije dat je na zajedničkoj sednici dveju Vlada u Rimu 13. novembra prošle godine, uz prisustvo predsednika dveju država.

"Uspostavljeni model saradnje između Srbije i Autonomne regije Furlanija-Julijska krajina može da posluži, kao primer uspostavljanja intenzivnijih odnosa u jadransko-balkanskoj regiji" rekao je Škundrić.

On je napomenuo da je Srbija zainteresovana za regionalno povezivanje u sektoru energetike, koje podrazumeva stvaranje stabilnog regulatornog i tržišnog okvira u jugoistočnoj Evropi i EU, kako bi se omogućilo stabilno snabdevanje tih zemalja energijom, kao i stvaranje jedinstvenog pravnog okvira za trgovinu električnom energijom i gasom u tom regionu.

Prvi korak ka obnovljivoj energiji

Ministar je istakao značaj unapređenje sigurnosti snabdevanja energentima u regionu, poboljšanja stanja životne sredine, povećanje energetske efikasnosti, upotrebe obnovljivih izvora energije i razvoj konkurentnog tržišta energije i korišćenje prednosti ekonomije obima.

"Strateški cilj Vlade Srbije koji se ostvaruje kroz izgradnju gasovodne infrastrukture, a istovremeno predstavlja ispunjenje standarda za pridruživanje EU je sigurnost snabdevanja prirodnim gasom, kroz realizaciju projekta 'Južni tok' i povezivanje sa gasovodnim sistemima susednih država radi diversifikacije pravaca snabdevanja, kao i izgradnja podzemnih skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru i Itebeju" rekao je Škundrić.

Srpski ministar energetike je ukazao na značaj povezivanja gasovodnih mreža Srbije sa Hrvatskom, Rumunijom, Bugarskom, Republikom Srskom, BIH, Makedonijom i Crnom Gorom, kao i na značaj izgradnje naftovoda PEOP, od Konstance u Rumuniji preko Srbije, Hrvatske, Slovenije do Trsta u Italiji, gde bi se taj naftovod priključio na Transalpski naftovod, za snabdevanje Centralne Evrope.

Škundrić je ocenio da Sporazum o saradnji Srbije i Italije u oblasti energetike predstavlja prvi korak ka realizaciji bilateralnih projekata i to u oblasti obnovljivih izvora energije, proizvodnje električne energije korišćenjem hidropotencijala Srbije na Ibru, Savi i Drini, kao i razvoj prenosne mreže između dve zemlje.

Treba još 1.000 kilometara pruga

On je napomenuo da u oblasti infrastrukture Vlada Srbije planira da, uz finansijsku podršku EU, nastavi izgradnju putne i železničke infrastrukture kroz Srbiju, kao i da uspostavi neophodne uslove za neometanu plovidbu na unutrašnjim plovnim putevima, a posebno na Dunavu i Savi.

Srbija je u proteklih nekoliko godina investirala oko 200 miliona evra u rehabilitaciju železničke infrastrukture na Koridoru 10, pri čemu je procenjeno da će u narednih 10 godina biti potrebno oko 3,9 milijardi evra za ulaganje u tu oblast.

"Prema sadašnjem stanju, železničku infrastrukturu u Srbiji karakteriše potreba za modernizacijom još oko 1.000 kilometara magistralnih pruga, za šta je Srbiji potrebna podrška EU i međunarodnih finansijskih institucija", poručio je Škundrić.

Kada je reč o razvojnom investiranju u oblasti intermodalnog transporta, a koji ima konekcije sa Jadranskim morem i sa Sredozemljem, ministar je istakao da je Srbija u fazi promocije kod nadležnih institucija EU za novi Multimodalni Koridor 11 (drum-železnica- more) na relaciji Arad - Temišvar - Vršac - Beograd -Čačak - Podgorica - Bar - Bari.

On je zaključio da bi taj koridor, povezujući Panevropske Koridore 10, 4, i 7, direktno poboljšao transportne i privredne veze između Italije, Crne Gore, Srbije i Rumunije, a indirektno i sa Rusijom, Ukrajinom, Hrvatskom, Mađarskom i Bugarskom.